Region Danas
Narodna banka Srbije zadržava falsifikovane novčanice bez naknade, tako da je važno da građani i sami obrate pažnju na novac koji im dolazi u ruke. Osoba koja posumnja da joj je neko dao lažni novac treba da ga preda bilo kojoj banci ili policijskoj stanici, jer ukoliko ga svesno ponovo pusti u opticaj kao pravi, preti joj kazna zatvora do tri godine.
U Leskovcu je prošlog vikenda uhapšen D. K. (24) iz Kruševca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje novca. On je u jednoj menjačnici u Leskovcu 17 falsifikovanih novčanica u apoenima od po 100 američkih dolara razmenio za dinare, iako je znao da su falsifikovane. Ovo je samo jedan od poslednjih slučajeva pokušaja zloupotrebe lažnog novca, kojih godišnje u Srbiji bude između 3.000 i 5.000.
U Narodnoj banci Srbije kažu da je u prvom tromesečju ove godine otkriveno 1.059 komada falsifikata od čega 514 dinarskih i 545 falsifikata stranih novčanica.
– Kod dinara se najčešće falsifikuju apoeni 2.000, 1.000 i 500 dinara. Kod evra su to apoeni od 200, 100 i 50 evra, a kod američkog dolara apoen od 100. Prošle godine otkriveno je 3.011 komada falsifikata novčanica od čega 1.985 komada dinarskih novčanica i 1.026 komada falsifikata stranih novčanica – kažu u NBS.
Oni napominju da se falsifikati evra i američkog dolara izrađuju pretežno u inostranstvu, a kao zemlja u kojoj je aktivnost falsifikovanja novca naročito razvijena najčešće se navodi Italija.
– S druge strane, zemlja sa najviše otkrivenih falsifikata novčanica evra najčešće je Francuska. Falsifikati dinarskih novčanica se, prema našim dosadašnjim saznanjima, izrađuju u Srbiji. NBS ne raspolaže informacijama o njihovoj izradi u inostranstvu, s tim da treba imati u vidu da se lažni novac pravi i u kućnim uslovima, bez upotrebe štamparskih mašina, korišćenjem foto-kopir aparata i štampača u boji – naglašavaju u centralnoj banci.
Ministarstvo unutrašnjih poslova 2019. godine zaplenilo više od dva miliona američkih dolara, pre puštanja u opticaj, ali da štamparija nije otkrivena. U Pančevu je 2020. otkrivena štamparija i zaplenjeni su falsifikati evra u nominalnoj vrednosti od 398.610 evra, kao i 493.000 hrvatskih kuna. U Požarevcu je 2021. otkrivena štamparija i zaplenjeno je oko 200.000 američkih dolara. Poslednja koja je otkrivena je funkcionisala u Šapcu 2022. godine, gde su falsifikovane novčanice u apoenima od 100 evra i 1.000 i 2.000 dinara.
Stalna je borba između centralnih banaka i falsifikatora, da jedni druge nadmudre, ali sa napretkom tehnologije, taj “rat” se sve više zahuktava.
– Falsifikovanje novca je aktivnost koja je nastala gotovo istovremeno sa početkom izrade novca. Neprekidno se vodi borba između emisionih ustanova koje izrađuju novac uvodeći nove tehnologije i nove zaštitne elemente radi zaštite svog novca i falsifikatora, koji koriste dostignuća savremene nauke i tehnike u cilju izrade lažnog novca, koji će se po svom izgledu maksimalno približiti izgledu pravog novca – kažu u centralnoj banci.
Oni navode da NBS obučava zaposlene u bankama kako da otkriju falsifikate. Banke i ovlašćeni menjači u radu sa gotovinom koriste aparate za proveru autentičnosti novca, MUP otkriva izvršioce krivičnog dela falsifikovanja novca dok javno tužilaštvo i sudovi procesuiraju izvršioce ovog krivičnog dela i sankcionišu ih.
Kako prepoznati lažne novčanice
Osoba koja posumnja da je u posedu lažnog novca takav novac treba da preda bilo kojoj banci ili policijskoj stanici. Od banke ili policije dobija se potvrda sa navođenjem valute, apoena i serijskog broja novčanice, koja se šalje NBS radi ekspertize, kojom će se utvrditi da li je reč o originalnoj ili falsifikovanoj novčanici.
– Osoba koje je primila novac u uverenju da je originalan, pa naknadno sazna da je falsifikovan i zatim ga pusti u opticaj kao pravi, čini krivično delo falsifikovanja novca za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna – navode iz NBS.
NBS zadržava falsifikovane novčanice bez naknade, tako da je važno da građani i sami obrate pažnju na novac koji im dolazi u ruke. Podaci o zaštitnim elementima novca se mogu pronaći na portalu NBS.
– Osnovna karakteristika je vizuelno opšti izgled falsifikovane novčanice – deluje delimično zamućeno, štampani detalji nemaju jasan izgled, što se najlakše može uočiti na glavnom motivu na licu novčanice (portretu), a zatim i na drugim detaljima. Falsifikovana novčanica je u najvećem broju slučajeva glatka na dodir, bez imitacije duboke, reljefne, štampe, koja se kod originala može jasno osetiti blagim prelaskom jagodicama prstiju preko glavnog motiva, odnosno portreta i teksta Narodna banka Srbije u ćiriličnoj i latiničnoj verziji, uz levu i desnu ivicu na licu novčanice – navode u NBS.
Oni napominju da se usmeravanjem falsifikovane novčanice u pravcu izvora svetlosti može videti ako vodeni žig, ne prikazuje povoljan izgled portreta u štampanom delu, što se može jasno uočiti u poređenju sa tim detaljem na originalnoj novčanici.
– Zaštitna nit kod falsifikata je često imitirana isprekidano lepljenjem svetlo sive folije ili sivom bojom čiji se prekidi i imitacija jasno uočavaju, takođe usmeravanjem novčanice u pravcu izvora svetlosti. Kod originala zaštitna nit se ovakvom proverom uočava celom dužinom u kontinuitetu. Hologram kod falsifikata je najčešće imitiran termičkim lepljenjem sive folije na kojem je utisnuta nominalna oznaka koja se u velikom broju slučajeva može uočiti pri prvom kontaktu sa ovakvom novčanicom – ističu u NBS.
