SUTRA JE SVETI VASILIJE OSTROŠKI: Ako želite da vam POMOGNE uradite samo OVO

Kraj kivota Svetog Vasilija uznose se molitve i na našem i na stranim jezicima. Mnogi donose decu da krste baš ispred moštiju, i mnogi nazivaju decu imenom Vasilijevim

Pred njegovim moštima mnogi bolesni uspeli su da se iscele. Srpska pravoslavna crkva sutra će proslaviti Svetog Vasilija Ostroškog, čije se mošti čuvaju kao velike svetinje u manastiru Ostrog u Crnoj Gori i hodočašće vernika svih veroispovesti.

Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Rođen je 28. decembra 1610. godine od pobožnih i blagočestivih pravoslavnih roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na krštenju su mu roditelji dali ime Stojan.

Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenje Presvete Bogorodice, a kao monah ubrzo se proslavio podvižničkim životom, a kasnije je izabran i posvećen za episkopa zahumsko-skenderijskog. Kao arhiepiskop živeo je u manastiru Tvrdoš, odakle je utvrdio verni narod u pravoslavlju. Kada su Turci porušili Tvrdoš, svetitelj se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio svoj opasan podvižnički život.

Upokojio se u Gospodu 1671. godine, a njegove čudotvorne mošti i grob su sačuvane do danas. Pravoslavni vernici poštuju i slave ovog svetitelja u svim srpskim zemljama. Sveti Vasilije je u narodu poznat po svom podvigu i brojnim čudesnim isceljenjima. Hodočašće naroda u Ostrog započeto je još za ovozemaljskog života Svetog Vasilija, nastavljeno posle proslavljanja njegovih svetih moštiju i traje do danas.

Osim praznika Vasilija, saborski dani u Ostrogu su Trojičindan, Petrovdan, Ilindan i Uspenje Presvete Bogorodice. Tih dana u Ostrogu se okupilo deset ili dvadeset hiljada pobožnih poklonika. Ostroški skit, gde se podvizava Svetog Vasilija i gde počivaju njegove svete mošti, i danas je mesto isceljenja gde mnogi pronalaze blagodat Božiju i odakle zdravi telom i dušom napuštaju svoje domove.

NA POKLONJENJE DOLAZE I MUSLIMANI

Pored pravoslavnih vernika, na grob Svetog Vasilija Ostroškog počeli su da dolaze i muslimani.

Poklonici iz svih krajeva i danas dolaze Ostroškom Čudotvorcu u velikom broju iz svih krajeva, bez obzira na veroispovest i nacionalnu pripadnost.

Dolazei iz inostranstva. Kraj kivota Svetog Vasilija uznose se molitve i na našem i na stranim jezicima. Mnogi donose decu da krste baš ispred moštiju, i mnogi nazivaju decu imenom Vasilijevim, a mnogi tu sklapaju brak, ili se ispovedaju i pričešćuju, ili traže da im se čitaju molitve za zdravlje.

Isceljenje

Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova, ili bolest nekog njima bližnjeg, nestati “kao rukom odnesena”. Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od sutra treba da počnete strogi post koji će trajati sve dok na Trojice ili Duhove ne odete na Ostrog i tamo se pričestite.

Razna čudesa koja je Gospod činio preko Svetog Vasilija i koja čini i pokazuje svaki dan nad svakim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda preko ovog velikog svetitelja, ne mogu se izbrojati.

U februaru 1942. godine, prilikom bombardovanja manastira Ostrog, granata iz nemačkog brdskog topa pogodila je kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata crkve Časnog krsta, ali nije eksplodirala. Granata se od pada razbila na dva dela. Veštačenjem je kasnije utvrđeno da je granata potpuno ispravna. Očigledno je da Svetitelj to nije dozvolio. Ova granata se i danas čuva u Gornjem manastiru.

Poštovanje našeg naroda prema ovom bogougodniku ogleda se i u podizanju brojnih hramova u njegovu čast. Posebno lijep hram podignut je za sveca u njegovom gradu Onogoštu – Nikšiću.

Godine 1935. u Beogradu je otvorena bolnica koja nosi ime Svetog Vasilija Ostroškog, a njegov sveti omofor se i danas čuva u Crkvi Svetog cara Konstantina i Jelene na Voždovcu.

Izvor: alo.rs