Region Danas
Kosta Kecmanović usmrtio je 3. maja prošle godine druga iz razreda Andriju Čikića.
Pijanista Andrija Čikić, nastradao je u masakru 3. maja koji se dogodio u OŠ ”Vladislav Ribnikar” kada ga je usmrtio drug iz odeljenja. Njegovi roditelji su ispričali kako su izgledali poslednji dani sa njim, ali i dan kada su izgubili sina.
– Bili su Uskršnji praznici, mi smo bili na putu, Prag, Beč i uživali kao porodica, posle toga je on otišao na ekskurziju u Budimpeštu sa muzičkom školom i odsustvovao je sa nastave u Ribnikaru. Međutim, bio je Prvi maj koji je proveo sa Marom. Ceo dan su vozili bicikl i uživali, a drugog maja je seo da provežba te zadatke i pitao me je ”Šta misliš, da li sam spreman?” Rekla sam mu ”Jesi”, ”Sto posto?” ”Sto posto!”, kaže ”Okej”. I trebalo je da dobije ocenu iz fizičkog, iz odbojke, ja kažem ako budeš bacao ovako lopte, teško da ćeš dohvatiti do te petice, a on mi kaže ”Ništa ti ne brini, meni je bilo važno da ja vidim da mogu servis da uradim kako treba, potrudiću se za te lopte, a ako i ode neka neka sa strane ja sam se dogovorio sa drugaricom Emom da budemo u paru, ona je odbojkašica i ona će stići svaku loptu!”
– Ostavili smo Andriju ispred škole, okrenuo se i mahnuo nam. Suprug je rekao ”javi se kad završiš sa časovima!”
– Dobila sam informaciju da su mnogi već kod kuće, da je jedan od njegovih najboljih drugarica iskočio je kroz prozor, drugarica je istrčala… Shvatila sam da se pucnjava dogodila u njegovoj učionici – ispričala je Suzana Čikić.
”Umeo je da pokaže ljubav!”
– Bez fotoaparata nije igde išao. Umeo je da pokaže ljubav, da se zahvali, da zagrli, da poljubi u obraz, ali i da primi ljubav. Sećam se kad je bio mali i zamolio me da ga izvedem u park. “Molim te, u parku su svi moji drugari”, i mi smo izašli i posle sat-dva smo se vraćali kući i pitao me je da li može da kupi sladoled. U jednoj ruci je držao sladoled, u drugoj kusur. I odjednom je skrenuo ulevo i ušao u cvećaru i pitao jednu crvenu ružu od kusura. I rekao: “Ovo je za tebe zato što si mi izvela u park, iako si bila umorna”. I ja sam mu rekla da je najbolji sin na svetu. Ja sam ponosan što sam deo ove porodice i što sam mu bio otac. Obožavao je muziku i video je sebe kao koncertnog pijanistu, ali je on i komponovao i voleo je da eksperimentiše. Njegov san je koncert u Karnegi Holu. Mislio je da će do 25. maja 2030. godine uspeti da dohvati tu svoju “plavu zvezdu”. I našao je plakat na internetu, nekog pijaniste i skinuo je njegovu fotografiju i stavio je svoju, i stavio je dela koja želi da izvodi. “… Ja verujem da uz talenat i rad, nemoguće ne postoji”, ovo je bila takmičarska tema “Novi početak”, gde je osvojio drugu nagradu. Ovde spominje Džulijard i Britansku kraljevsku muzičku akademiju. Nije se bojao da postavlja velike ciljeve i zaista je tako živeo. Znamo oboje kako su nastale emocije. Želeo je da ostavi neki trag u svom životu. Pokušaćemo da ostvarimo nešto od njegovih snova. Neki su se već ostvarili. Jedno takmičenje za mlade kompozitore nosi njegovo ime. To je prilika da našoj deci pružimo mogućnost da pokaže šta znaju. Njegovo ime će se pominjati, živeće, imaće priliku da ostvari trag – pričaju otac i majka ubijenog Andrije.
Foto: Printscreen/RTS
Izvor: Republika.rs
