Region Danas
Ovaj praznik naziva se Cveti i uvek se obeležava nedelju dana pred Vaskrs.
Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Cveti, koji se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima.
Na samom kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta, proslavljamo i svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj praznik naziva se Cveti i uvek se obeležava nedelju dana pred Vaskrs.
Praznik je dobio ime po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja. Narodni običaji više slave prirodu i njeno novo buđenje.
Iako spada u velike praznike, pa se podrazumeva da se na ovaj dan ne obavljaju veliki poslovi, vekovima postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.
Kada je reč o radovima, ovaj praznik je izuzetak, jer baš na ovaj dan se pojavljuje pun Mesec, kada, prema verovanju, um i veštine ljudi postaju daleko moćniji nego inače. Zbog toga bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti odluke.
Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom. Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova.
Što se tiče koprive, nju se porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi “ožarila” i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe.
Različito cveće za različite običaje
Uoči praznika Cveti, devojke i deca odlaze u polja i beru razno cveće.
Margarete – Da budete lepi
Dren – Da budete jaki i zdravi
Ljubičice – Da budete mirišljavi i privlačni
Vrbove grančice – Da svi budu napredni i uspešni
Ruža – da budete rumeni i sveži
Običaj je da se ovo cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju. Stavlja se i vrbova grančica “za brz napredak”, ponegde dren “za zdravlje”, a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima. Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i raskršćima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva, jer traje post.
Naime, to je jedna stvar, koju vernici često zanemare, a jednostavno se ne sme činiti na ovaj dan. Dakle, onaj koji se veseli i peva, prema narodnom verovanju navući će gnev božji na svoju kuću i naneti joj zlo.
Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi. Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere.
Izvor: Blic.zena.rs/Espreso.co.rs
