Јована Јеремић са ОВИМ човеком за длаку избегла смрт – он јој је највише помогао

Јована Јеремић је позната по томе што отворено дели своја искуства, али се труди да задржи приватност чланова своје породице. Посебно пази на приватност свог брата, иако је нагласила колико јој је он пружио подршку током развода од Војислава Милошевића.

Иако је више пута истицала његову важност у свом животу, Јована је одлучила да његово лице јавности прикаже само једном, из поштовања према његовој приватности.

Као јавна фигура, Јована често открива детаље из свог личног живота, укључујући и изазове с којима се суочава. Међутим, она поставља јасне границе када су у питању чланови њене породице. На тај начин успева да пронађе равнотежу између своје медијске улоге и заштите приватности својих најближих.

Јована је у опису фотографије открила и да јој је управо брат највише помогао након развода.

– Ем драг, ем ПРЕДРАГ! Мој рођени брат. Човек који ми је највише помогао после развода! Ста рећи, мислим…Његово срце је предобро. Превише!!!! Љуби га 15 година млађа сестра. Породица – написала је Јована тада на Инстаграму.

На корак од смрти 

Подсетимо, у склопу својих прича о детињству, једном је поделила непријатну ситуацију која се догодила у кафани њеног оца, “Два брата,” смештеној на Ибарској магистрали. Ова кафана је била позната и често посећивана од стране познатих личности, па је Јована већ од малих ногу имала прилику да се сусреће са великим именима са јавне сцене.

Један од сећања које је поделила односи се на тренутак када је, у својим несташлуцима, готово доживела озбиљну несрећу. Док је као дете правила смицалице, које су биле део њеног свакодневног живота у живописном амбијенту кафане, једног дана умало није дошло до кобног исхода. Јована је испричала како је, играјући се, упала у велики казан са врелом водом. Овај инцидент је могао да се заврши трагично, али је срећом на време спашена и избегнуте су озбиљне последице.

– Да могу бацили би ме у септичку јаму, али бих ја и из септичке јаме нашла начин да се извучем. Кад сам била мала затворила сам се са својим братом у витрину за пиће, ту немаш ваздуха. Почнем да се гушим, имала сам пет година, то је истина. Мој брат Аца исто је почео да се гуши, исто пет година. Он је кренуо да губи свест, ја сам била свесна да ћемо да се угушимо, да је то то – рекла је она тада и додала:

– То су огромне кафанске витрине, ту се ставља пиће, дихтује и не можеш да изађеш. Мени проради кефало, сетим се да има судопера која је повезана и да постоји цев која је повезана. Извукла сам ону цев и кроз сливник смо он и ја дисали пола сата док нас нису нашли. Ако сам то преживела, има да преживим све остало. То је инстинкт за преживљавање. Човек увек треба да се бори и не сме да дозволи да му било шта помути ум.