Умрла глумачка дива – од Силвије се опраштају колеге и поштоваоци њеног лика и дела

Глумица за коју кажу да је била монументална фигура мексичке културе, чувена Силвија Пинал глумила је у филму Луиса Буњуела “Виридијана” из 1961, “Анђео који истребљује” из 1962. и “Симон из пустиње” из 1965. године.

Током 60-годишње каријере, појављивала се у филмовима са мексичким стриповима као што су “Кантинфлас” и “Тин Тан”, а имала је и значајне улоге у бројним мелодрамама.

Била је једна од ретких глумица Златног доба које су се такође прилагодиле каснијој каријери на телевизији, након што је квалитет мексичког филма почео да опада 1960-их. Такође је радила као продуцент, а бавила се и политиком, у којој је имала значајне позиције – била је прва дама Тласкале од 1981. до 1987.

Године 1991. придружила се Институционалној револуционарној партији (ПРИ) и била је изабрана за савезног посланика. Касније је постала сенатор исте странке, од 1997. до 2000. године.

Раније овог месеца, њена породица је рекла да је хоспитализована због инфекције уринарног тракта. Њену смрт потврдила је мексичка секретарка за културу Клаудија Куриел де Иказа.

“Министарство културе Владе Мексика жали због смрти главне глумице Силвије Пинал”, наводи се у саопштењу објављеном на Иксу.

“С каријером дугом више од шест деценија, учествовала је у више од 60 филмова и представа. Њено наслеђе живи као темељни стуб биоскопа, позоришта и телевизије у Мексику. Нека почива у миру”, написала је Куриел де Иказа на својим налозима на друштвеним мрежама.

Пиналова је рођена у Гуаимасу, Сонора, Мексико, 12. септембра 1931. Студирала је глуму на Националном институту за ликовну уметност и књижевност. Дебитовала је 1949. године у комедији “Дос песос ла дејада”, поред легендарног глумца Педра Инфантеа.

Прву велику награду донела јој је улога у филму “Ун ринцон церца дел циело”, признање које је еквивалент Оскару.

Након успеха у Мексику, постала је интернационална звезда, глумила је у шпанском филму “Лас Лоцурас де Барбара” (1958) и у музичком филму “Чарлстон”.

Пиналова је касније играла и у Италији, где је глумила у остварењу “Уомини е Нобилуомини” (1959), у којем је заслуге за огроман успех поделила с славним редитељем Виториом де Сиком и колегиницом, немачком глумицом Елке Зомер. Овај филм освојио је Златну палму на Филмском фестивалу у Кану.

Играла је и у холивудској продукцији, 1969. године је снимила филм “Ајкула” с Бартом Рејнолдсом, у режији Семјуела Фулера. Такође је радила са Ентонијем Квином и Чарлсом Бронсоном у француском филму “Гунс фор Сан Себастиан” (1968).

У каснијим годинама, постала је успешан телевизијски продуцент. Она је креирала и представила “Мујер, Цасос де ла Вида Реал”, серију која се бавила стварним питањима са којима се жене суочавају у данашњем друштву. Пиналова се такође појавила у теленовелама попут “Царита де ангел” (2000), “Фуего ен ла Сангре” (2008), “Сои Ту Дуена” (2010) и “Ми Маридо Тиене Фамилиа” (2017).

Иза ње су остали њен бивши супруг Енрике Гузман и њене ћерке, глумица Силвија Паскел и рок певачица Алехандра Гузман.

B92.net