[ad_1]
Певачица Весна Змијанац важила је за једну од најлепших жена у Југославији, имала је мноштво удварача а њен љубавни живот одувек је интригирао јавност.
Весна је у својој аутобиографији “Кад замиришу јорговани” открила непознате детаље приватног живота, које би мало која жена смела да призна.
Наиме, Змијанчева је признала да је са својих не пуних 15 година била у вези са наставником математике.
– То прво љубавничко искуство било је некако збрзано, ужурбано, не много маштовито, лишено посебности и свечарског расположења. Не много болно, али у грчу – препричавала је догађај Весна која је средњу школу похађала у Аустрији код мајке, а веза са наставником се десила када се вратила у Србију.
– Кад сам завршила основну школу, прешла сам да живим код мајке Ковине у Беч, али сам пре тога већ била у неком односу с наставником математике. Међутим, када сам после завршене прве године средње дошла на распуст у Краљево, наша веза је постала заиста оно што се везом, љубавном везом двоје људи. Све препреке су биле уклоњене. Ја му више нисам била ђак, а иако малолетна, већ тада сам изгледала нешто старије за своје године. Разлика у годинама такође није представљала сметњу. Бар не мени. Требао ми је неко старији, неко у коме сам, и не знајући, заправо тражила оца. Испрва ми је сметало што је то био мој наставник, човек који ме је знао буквално одмалена, који ме је испитивао и оцењивао, али је близина учинила своје, а његово пристајање да веза буде јавна (шетали смо држећи се за руке) у мени је отклонила сваку нелагоду – испричала је она.
– Ваљда је тако и морало да буде кад се све узме у обзир. Кажем све, а мислим на време (први мрак), место (шеталиште крај Ибра) и на нас учеснике. И толико о томе – до детаља је описала односе са наставником. Поновило се још два пута током мог распуста, увек у приближно истим околностима и с готово истим крајњим резултатом и осећањем. Није било мучно, далеко од тога, али некако превише обично.
Везу је крила пуних 40 година
Посебну пажњу привукла је прича о Весниној првој вези, коју је наводно крила 40 година. Наиме, док је живела у Бечу, Весна је радила у Сименсовој фабрици. У једном тренутку упознала је Петера, газдиног сина.
„Догодило се да се у време моје праксе у управној згради појави и син власника Рудолфа, Петер Сименс. Била је то љубав на први поглед – ако нешто такво постоји”, открила је потом Весна.
Убрзо су почели да се виђају и ван посла, а онда и да живе заједно. Испоставило се да је због тога цела породица прекинула контакт с њим. Али Петер је био опчињен. После пар година љубави пожелео је брак, али Весна је желела слободу, песму.
„Негде с пролећа 1975. године, одлазећи из Беча за Београд, где је требало да покушам да снимим своју прву плочу, рекла сам му да ћу се вратити. Да ћу се брзо вратити. Петнаестак година касније седели смо у једном бечком елитном ресторану, а Петер ме је питао: „Јеси ли се сада коначно вратила?”, присетила се Весна.
Izvor:Srbija Danas