Region Danas
Након екстремно високих температура и низа од 14 месеци са температурним рекордима, пре око месец дана у атмосфери је дошло до промене циркулације што је био први сигнал да зима пред нама може бити почетак повратка јачих зима са снежним падавинама на које готово да смо и заборавили.
Иван Ристић, метеоролог аматер, у сарадњи са проф. др Александром Ваљеревићем, у дугорочној прогнози за зиму 2024/2025. најавио је хладне, мразне дане и вишедневни снежни покривач, и каже да је евидентна промена атмосферске циркулације на планети Земљи, и да о овој појави исте закључке има “Севере Weather”.
У његовој објави у којој цитира објашњења за поларни вртлог и најновија дешавања у атмосфери се наводи да “са јаким аномалијама притиска око северне хемисфере, тренутно може да се осмотри необично слаб поларни вртлог у стратосфери изнад Северног пола”.
“Ово има импликације на будући развој времена и такође је повезано са начином на који ће се временски обрасци развити у Сједињеним Државама и Канади овог месеца, а потенцијално чак и у зиму 2024/2025. Већ смо разговарали о слабијем поларном вртлогу за септембар. Али, од тада, поларни вртлог није много ојачао и тренутно је означен као најслабији почетком октобра у последњих 40 година”, наводи се на сајту “Севере Weather”.
Да ли се понавља сценарио из сезоне 1981/1982?
Ристић и светски познати стручњаци поручују да поларни вртлог обично игра главну улогу током зимске сезоне, али ова година почиње неуобичајено слабо, што може имати важне импликације за предстојећу зимску сезону, као што се већ дешавало у прошлости, током зимске сезоне 1981/1982. године.
“Може се видети да ће тренутно, а најмање у наредне две недеље, стратосферски поларни вртлог бити много слабији него иначе. У наредним данима приближиће се рекордно слабој тачки за ово доба године за протеклих 66 година. Ово сигнализира да нешто није у реду и у нижим, а посебно у вишим деловима атмосфере. Ови ефекти се обично могу пренети на ниже нивое, са извесним закашњењем, мењајући временске обрасце”, преноси Ристић.
Према његовим речима, интересантно је што се 1. октобра 1981. на мапи види ураган “Кирк” који иде према Европи и што се онвраћа после 43 године.
“На мапи са аномалијама температуре, коју је објавио “Севере Weather” за зиму 1981/1982. године, се види да је арктички фронт био баш изнад Балкана и да нам стиже још једна хладна зима са пуно снежних епизода”, каже Ристић.
Продори хладног арктичког ваздуха
Ристић и проф. др Ваљаревић су објаснили да је истовремено са променом циркулације у атмосфери са метео мапа нестао исландски циклон који је у спрези са афричким антициклоном, који је владао 14 месеци доносећи рекордне температуре због чега је Балкан био најтоплији регион на планети.
Та промена циркулације довела је до продора хладног артичког ваздуха у срце Европе, а осим јаког захлађења и снега на планинама, услед огромне количине падавина дошло је до поплава на скоро свим рекама које имају изворишта на Карпатима и Алпима. У Србији ипак није било већих проблема јер смо се налазили у центру јаког циклона названог “Борис”, и релативно смо удаљени од ових планинских масива.
После 9 година 15 дана снега у Београду
Видео је да је у последњих девет година дошло до појављивања циркулације која му се није појављивала на претходним сателитским снимцима.
“То је скандинавска циркулација и нисам прошли пут запазио продор арктичке циркулације (АО), а она ми је дала интуицију да ће ова зима бити хладнија него претходних девет. Са колегама из Индије закључио сам да се та циркулација, код њих је то антарктичка (АН), слична арктичкој циркулацији (АО), није појављивала последњих девет година. Са појавом те циркулације, користећи свој модел, видео сам корелације са две звездице које очигледно показују када се уради тест анализе да ће та појава да се манифестује на ову зиму, и онда сам уз нумерику израчунао да ћемо после девет година у Београду имати 15 дана са снегом и задржавање снежног покривача нарочито после 10. јануара и средином фебруара”, каже проф. др Ваљаревић.
Оцењује да зима неће бити као што је била 60-тих и 70-тих година, али, личиће на зиму из 2013. године.
“Биће хладније него што је било последњих девет година. Занимљиво је да ћемо средином октобра имати Михољско лето, чак и у новембру ћемо имати три до четири дана са натпросечним температурама, али то ће бити много краће него прошле зиме по нашем моделу”, каже проф. др Ваљаревић.
Србија Данас/Блиц
