Region Danas
Марија Шерифовић појавила се као специјална гошћа на концерту Александре Пријовић у београдској Арени, што је многе одушевило, али и изненадило. Новинари су разговарали са њом након концерта, а она је на почетку разговора прокоментарисала изјаву да није увек расположена да гостује код колега на концерту.
– Ја све своје колеге поштујем и са свима сам у фантастичним односима, али ме мрзи да гостујем. Мрзи ме – рекла је Марија.
Познато је да никад не припремаш говоре и да си дивне речи које си имала за Александру рекла из срца.
– Јесам, стварно јесам.
Има доста њих који јој завиде на успеху, како си и сама рекла на бини.
– Данас има доста болесног света. Као што сам и рекла, сви људи који имају проблем са успесима Александре Пријовић или било кога ко је млад, успешан, па и успешнији од неког ко се овим посом бави 20, 30, 40, па и 150 година, може да иде код психијатра. Мој савет првенствено им је да науче да се радују туђим успесима.
Многи су говорили и да си и ти једна од тих који су љубоморни на њу. Сад си им запушила уста за сва времена.
– Било их је. Да се разумемо: мене баш брига за цео свет. Мене туђа дворишта, куће, послови и бизниси не интересују. То је због тога што сам на почетку своје каријере имала и неко васпитање и огроман рад на себи. Не такмичим се с другима. Мене туђи успеси не интересују, може само да ми буде због неког драго. Искључиво и само се такмичим са собом. Ако сам ја изговорила оно што многи мисле, онда ми је драго.
Како се ти носиш са својим успехом?
– Не долази ми ништа у главу. Једино ми долази у главу да се моја турнеја “Долази љубав” заврши и да одем на једну дугу, лепу и заслужену паузу.
Певаћеш у Сава центру следеће године. Колико је концерата у плану?
– Четврти је у продаји, вероватно ће их бити ко зна колико. Али ни у том смислу нећу ићи у недоглед. Малопре смо баш причали “А што не Арена?” Имала сам арена и у животу и каријери. Некако се ја лепше осећам у Сава центру. Ако треба да говоримо о картама, три непуна распродата Сава центра су као једна Арена и сад идемо даље. Није то дакле проблем, него је проблем што су моја музика и мој осећај неки док радим свој посао далеко лепши у тој дворани. Желим да видим зеницу ока сваке особе којој мењам расположење и опорављам душу.
Да ли ти знаш кад је доста и кад не желиш више да певаш више вечери за редом?
– Да, сасвим сигурно. У свему томе мора да постоји неки укус, да не кажем неукус. Прошли пут смо стали код шесте или седме. Код мене нема буквално никаквог правила. Како се пробудим, како сам спавала, да ли сам расположена или нисам… То диктира све моје пословне одлуке. Ево, вечерас сам била јако нервозна јер сам баба Верици рекла да ми спреми једну пилећу чорбу, једину коју волим. То је једна једина супа коју ја једем. Дошла сам с пута из Словеније јако касно. И то није било то јело.
Па што Верица није спремила ту чорбицу?
– Ја сам се била спремила и села. Кад сам видела, рекла сам јој “Сад ћу да те убијем! Баба, што си променила?” Каже она “А не, па не могу ја сад теби да правим ту толико јаку чорбу. Морала сам то да прилагодим јер то једе и дете.” Па шта ћу ја да једем? И ја сам још нечије дете жено божија.
Нада Обрић је изјавила да си размишљала да се повучеш с музичке сцене након што си добила сина Мариа.
– Најбоље би било да Наду и Верицу не питате ништа. Те бабе немојте ништа више да питате, молим вас (смех). То је тачно да сам јој рекла да ми се не иде на концерте да бих остала поред Мариа. Ја нисам могла да диктирам термине Мариовог доласка на свет и ја заиста не познајем особу на овом свету која је постала мајка или родитељ и за два месеца кренула на турнеју и то већу. Преуморна сам. Једва чекам крај. Морам да се одморим.
Курир/Александар Панић/Пренела И.Р.
Izvor:Srbija Danas
