ПОТРАЖИО ПОМОЋ КОД ПСИХИЈАТРА: Дејан Петровић изнео језиве детаље несреће "Заспао сам за воланом, пробудио се на бетонском стубу – Бог ме оставио међу живима!"

Музичар Дејан Петровић поделио је емотивну исповест о једном од најтежих тренутака у свом животу, саобраћајној незгоди која је оставила дубок траг на његово ментално здравље.

– Увек волим да назначим да је био Свети Илија, јер негде сматрам да су ми он и Господ Бог сачували главу на раменима и оставили ме међу живима. Увек уздахнем када се сетим тога. Догодило се тако што је лето, сезона, свирало се нон-стоп, пун гас, сваки дан су малтене биле неке свирке. То је било негде три сата поподне. Тунел, када изађете, са десне стране вам је манастир Никоље, значи буквално тај мали тунел, како сам ушао, ја сам заспао. Кроз цели тунел сам возио спавајући, срећом у мојој траци. Како је ауто полако почео да силази са пута, ја сам имао те сензоре да он пишти, да ме упозорава да кочи сам, међутим проблем је био како сам ја узјахао на бетонски стуб, мене је мотор, да је било проширење, ја бих стао јер сам се пробудио у секунди и почео да кочим, међутим мене је мотор превагнуо због тежине – изјавио је Петровић, па истакао да су сва стакла на колима попуцала и ауто је био толико уништен, да је могао само да га прода на отпад. 

Певач је детаљно описао тренутке несреће, и открио да је то трајало можда између десет и двадесет секунди и да није могао да верује да је остао жив, када је видео где је слетео. Прошао је без озбиљнијих повреда, једино што је имао је огреботина на нози јер је носио шорц и модрицу на руци. 

Највећи шок је доживео када је изашао из аутомобила на асфалт, није могао да пије воду, није могао да запали цигарету и није имао никакав осећај. Само се смејао, као да се ништа није догодило. Желео је да одмах оде у болницу, пошто му је било чудно да се ништа озбиљније није десило од толиког превртања. 

На путу ка болници, почео је да му отиче стомак, па је помислио да има унутрашње крварење, али је то заправо била последица страха и стреса. Када је ушао у болницу, почео је да пева, ни сам не зна због чега. Имао је проблем и са спавањем, сањао је стално то што му се догодило и временом је уз помоћ стручњака све то превазишао. 

– То је јако велики шок. Доста онако стресних ситуација у животу је било, тај удес, касније корона и негде у корони због свега тога да ли ће бити посла, шта ће бити са људима из оркестра, онда сам добио анксиозност. Ово први пут у јавности причам, причам маси људи. Из ког разлога? Из разлога што маса људи има анксиозност, а не може да је препозна и не зна шта је. Међутим, ја касније када сам кренуо да пијем терапију и ко је измислио терапију за анксиозност, ја бих му споменик дигао, највећи који постоји – искрен је био Петровић, који је дуго имао је страх да изађе на бину, да се обрати публици, да ступи у комуникацију са непознатим људима. 

Проблеме са анксиозношћу је имао и пре несреће, али није био свестан тога. 

– Мени је тек после десетог дана, петнаестог сам у ствари схватио шта сам заправо доживео. Прву ноћ је био пакао. Сваки секунд заспим, одмах чујем то пуцање у ауту. Тако да, мало, помало сам се ослободио тога, али ми је дуго требало. 

– Потражио сам помоћ стручњака после несреће. Највише ми је помогао разговор са супругом, јер ме она најбоље познаје и молитва у цркви, вера. Пошто ја кад сам искочио из аута сам видео зид од дворишта манастира Никоље и монахиње и ми смо већ после једно пет, шест дана отишли у манастир и однели прилог и доста ми је молитва помогла. Црква, манастир, ишао сам и то ми је баш помогло – нагласио је Петровић. 

Доживео напад панике

– Био сам са мојим другом са којим пијем, малтене цео живот, кафу. Седели смо у кафићу у којем седимо малтене свако јутро када сам ја у Ужицу. Било је прелепо, сунчано. Само сам у једном моменту осетио неки набој страха и само су ми се одсекле ноге. Први пут се сусрећем са тим и не могу да опишем, остао сам без гласа, нисам могао да причам, била је пуна тераса, само сам желео да се негде склоним сам, улетео сам у тоалет, почео да се умивам и у моменту ми је прорадио мозак да имам панични напад – објаснио је Дејан.

Његова супруга је схватила да је доживео напад панике када се вратио кући, а он се након тога обратио психијатру који је породични пријатељ. Било му је много лакше после разговора и он му је одмах дао дијагнозу, а након сеанси је брзо осетио побољшање. Прошло је непуна два месеца од почетка узимања терапија до тренутка када се осетио боље.

Извор: Курир/РтсОрдинација – А.С.