Потврђена смрт вољене глумице, породица неутешна – објављено време и место сахране

Глумица Алина Важ, у својој 88. години, преминула је у недељу у раним јутарњим сатима у старачком дому у Вал де Лобу, у општини Синтра, потврдио је члан породице за агенцију Луса. Њена смрт оставља празнину у португалској уметности, где је Важ током седам деценија остварила велики број значајних улога у позоришту, филму, телевизији и радију.

Комеморација ће се одржати уторка у 18:00 у цркви Санта Жоана у Лисабону, рекао је члан породице. У среду, у 12:30, биће служена миса, након чега ће глумица бити сахрањена у 13:00 на гробљу Оливаис

Алина Важ је дебитовала као млада студенткиња у улози Корделије у Шекспировом „Краљу Лиру“, под режијом Франциска Риберија на Триндаде позоришној сцени у Лисабону. У професионалне воде крочила је 1959. године у Националном театру Д. Мариа ИИ, у представи „Комедиографи” Питра Гленвила, чиме је започела дугу сарадњу с овим престижним театром. У једном интервјуу присетила се дисциплинованог рада у Националу, под вођством Амели Реј Цоласо, где су пробе биле озбиљне и прецизне, вођене у атмосфери строге професионалности.

Глумила у првом португалском филму у боји

На филмском платну, Ваз је дебитовала 1957. године у филму Брачна понуда, а убрзо се појавила у историјском филму “Крв тореадора”, првом португалском филму у боји, у којем је сарађивала с чувеном певачицом Амалијом Родригеш. Међу њеним значајним филмовима су и “Малучица из Arroiosa” и “Невеста”. На телевизији, остварила је дугогодишњу каријеру, појављујући се у серијама и теленовелама попут “Киша на песку”, “Милонго”, “Водено огледало” и “Рачун за поравнање”.

Звезда позоришта

Неке од њених најдуговечнијих представа, попут “Мачка”, “Бернадетина торба” и “Кактусов цвет”, биле су на репертоару месецима, а чак и годинама, што је реткост у тадашњој продукцији. Комедија „ Лењост“ из 1969, у којој је глумила уз Раула Солнада, постала је један од највећих хитова тог времена, због чега су гледалишта била пуна сваке вечери. На питање о припремама за улоге, Ваз је објаснила да би усвојила ход својих ликова како би оживела њихову личност, наглашавајући како су је све улоге „на неки начин обликовале“ као особу и уметницу.

Њена каријера обухватала је сарадње са бројним глумцима који су обележили португалску сцену, попут Антонија Силве, Лауре Алвес, Мануеле де Фреитас, као и са бразилским легендама Евом Тодор и Алмом Флором. На међународном плану, њена посвећеност и таленат нису прошли незапажено. На Фестивалу Цервантино у Мексику 1989. освојила је награду за најбољу женску улогу, а исте године је признање за најбољу глумицу добила и у Тексасу на Фестивалу XIV Сигло де Оро.

Осим што је била посвећена сценској уметности, Ваз се ангажовала у очувању португалске културе кроз истраживања у области фадо музике и културних иницијатива у Музеју археологије у Лисабону.

За свој изванредан допринос уметности, Ваз је добила Златну медаљу за културне заслуге града Barreira, где је живела, као и признање од стране Португалског друштва аутора. Рођена 1936. у Фароу, Алина Ваз оставила је неизбрисив траг у португалској уметности, а њена каријера остаје симбол посвећености, талента и љубави према позоришту и филму који је непрестано обогаћивала све до својих последњих година.