Откривене ПРВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ о Цецином албуму и УШЋУ 3: Ово су сви једва чекали да чују, ево шта се "крчка"

Музичка звезда Светлана Цеца Ражнатовић је прошлог викенда седми пут у каријери напунила највећу халу у Бугарској.

Колико је вољена код бугарске публике говори и чињеница да је многобројна публика остала испред хале јер није успела да обезбеди улазницу, а неки од њих су је сатима чекали испред хотела надајући се фотографији са омиљеном певачицом.

Током концерта Цецин наступ пажљиво је пратио већ неколико година уназад најбољи и најтраженијих хитмејкер и засигурно један од најбољих мушких вокала на овим просторима, Дејан Костић, који ће бити један од аутора на Цецином новом албуму.

Екипа домаћег портала је после концерта урадила први заједнички интервју са Цецом и Дејаном у којем су ексклузивно и на радост многобројне публике открили неколико детаља везаних за њен нови албум који се већ “крчка”.

– Седма Арена, више ни не бројим. Стално говорим, за сваки нови концерт, то је огромна част за мене, сатисфакција више, увек понављам исте реченице, да ми је срце пуно када то доживим. Просто не знам шта да кажем, треба доживети да те у другој земљи, друго говорно подручје, да те толико воле. Они нам се на пример обраћају на енглеском, а певају песме на српском. Невероватно, имам кумице које су Бугарке и када крене да прича са мном на енглеском ја кажем слободно причај на бугарском, ја те разумем. (смех) Ја сам из југа Србије, па тако многе речи разумем и нису ми проблем, мислим ја разумем и Словенце који немају везе са нашим језиком, али све их разумем, то се зове слух. Још једна арена, пресрећна сам. Све што бих мање рекла, слагала бих. Сведочили сте вечерас и тим емоцијама, и тој љубави колико мене у Бугарској воле, поготово на својој застави кад су исписали Цецо, воли те Бугарска, стварно је једна изузетно емотивна сцена. Није ми први пут, али сваки пут ми изазове исте емоције да ме то све дирне, дубоко ме дирне и емотивно и могу само да кажем да као неко ко се бави музиком, а музика је емоција бар за мене из моје перспективе и како ја перципирам музику, увек је много лепо. И увек ми је много пријатно и увек се изнова исто радује и мислим да је добро док је тако. Осећам се живо!

– Рекла си публици током концерта да си препуна емоција и захвалила се на више деценијској љубави. Сећаш ли се када је почела та љубав?

– Како да не. Када сам ’89. године избацила песму “Лепотан” и тај свој други албум и када сам први пут те исте године дошла у Бугарску јер је била потражња за мном тада сам се изненадила, толиком потражњом. Имала сам тада 15 година и песма Лепотан је заживела. И одмах после тога албум “То Мики то” и “Пустите ме да га видим”. Значи, од 89. године сам ја присутна у Бугарској и имам своје фанове. Наравно, годинама како сам ја расла кроз своју каријеру, тако је растао и број мојих фанова што се видело и вечерас. Било је публике свих узраста, што би рекао мој фризер, од 7 до 77. Тако да то стварно више деценијска љубав обострана.

– Имала си посебног госта у публици, у питању је наш најтраженији и један од најбољих композитора у читавом региону. У питању је хитмејкер Дејан Костић.

– Тако је, драго ми је да се одазвао позиву!

– Твоја многобројна публика свакодневно пита када ће нове песме, кад ће албум… Мислим да је ово идеалан моменат и прилика да питамо Дејана када ће нове песме. Деки, који је ово Цецин концерт по реду на коме присуствујеш?

– Мој? Мој је први. Први, да га се сећам. (смех) А, други заправо. Први је био у Будви у “Топ Хилу”, али нисам баш био… толико је био добар, да се не сећам. Мало сам попио више, па… Па се не сећам. (смех) А вечерас сам цео концерт, онако, уживао, уз само једну чашу вина, и могу да вам кажем да сам баш фасциниран. Са неке музичке стране, да једна дистонација није постојала. Значи, није једна дистонација, и што би рекли лаички, “фалш”, није постојао. Значи, цео концерт је био сат и четрдесет пет минута у лајву. Баш сам одушевљен, баш су јаки утисци. Нисам неко ко прича и хвали неког без разлога, далеко од тога. Никоме се не улагујем, то сви добро знају који су сарађивали са мном, тако да увек говорим искрено, па шта је ту је.

– Разлог због ког си дошао је и заједнички пројекат на којем радите…

– Дошао сам да је слушам, да се дружимо, и да осетим тај лајв, зато што ми морамо да улазимо у студио, ускоро. Бавио сам се, искрено да вам кажем, и фреквенцијама гласа, вокалом, емоцијом, опсегом… Да вам кажем, спремићемо нешто баш, баш добро. Ајде да им кажемо, ако смемо да откријемо? (смех) Имамо већ пет песама!

– Сад заврши интервју ту! (смех) Довиђења, пријатно, ништа не причамо! То је све што ћеш чути – убацила се шаљиво Цеца.

– Песме постоје, у нашим главама и у нашим телефонима, и нигде више.

– Можете ли мени да пустите да чујем?

– Пустићемо ти, али кад се погасе светла и камере. И када потпишеш уговор о поверљивости. (смех)

– Деки, Цеца као инспирација?

– Може ли неко лакше питање? Цеца као инспирација… Мислим, коме Цеца није инспиративна, да се разумемо? То је савршен спој енергије, како ја то кажем увек. Енергија, емоција, боја, артикулација, опсег… То је савршен спој у једном гласу и у једном перформансу. Савршен спој, нема шта. Ја сам искрено покушао вечерас да нађем грешку, али нисам успео.

– И прво што ми је рекао, имаш најбољу ритам секцију од свих, јер то је, каже, топ, топ ниво. Баш смо о томе причали и због Ушћа и због свега. И рекао ми је Деки, морам да чујем и бенд уживо, и да причамо о свему, много имамо тема о којима морамо да причамо. Увелико се ради. Велики нас посао чека и то стварно мора да заблиста у пуном сјају. Већ имамо много, много идеја, Богу драгом хвала, и мислим да ће то бити стварно нешто што наш народ каже, “закуцавање” – рекли су Цеца и Дејан углас.

– Да ли те Цеца, да кажемо жаргонски, “ради” више на баладе или на брзе песме?

– И на једне и на друге, не могу да вам кажем. Али заиста и на једне и на друге, зато што она има ту фасцинантну енергију, рекао сам, и енергију и емоцију. А кад кажу балада, за баладу као мало смориш кад певаш баладу. Не, људи, за баладу треба дупло више енергије него за брзу песму. А то Светлана најбоље зна. Тако да, ту се покаже ко је заиста прави.

Извор: Telegraf.rs/Аутор: Зорица Радуловић