Region Danas
Маја Волк, сценаристкиња, списатељица и некадашња водитељка проговорила је јавно о бившем супругу и њиховом разводу, али и о својој великој борби за здравље.
– Он је био стенд ап комичар, у то време овде нико није знао шта је то, а мени је било јако забавно. Био је Вијетнамски ветеран. У Аустралији је један од главних проблема алкохол, тамо си или алкохоличар или лечени алкохоличар. Он је мене запросио и то је мени било занимљиво, а мајка је увек говорила: “Сине, можеш увек да се разведеш” и хвала јој на томе. Тада сам имала 27 година и решимо да направимо свадбу у православној цркви у Сиднеју и наш обичај је да се гуцне вино и он добије делиријум тременс тог истог дана. Алкохолизам је алергија на алкохол и једна кап је довољна да се покрене хемијска реакција као што се и десило. Ја се удајем и знам да је крај, потпуно сулудо – говорила је својевремено Маја Волк.
– Одлазимо у Југославију, преседање у Риму, он седи у соби и пије, а ја лутам Римом и не знам, од срамоте, како да кажем и шта да кажем. То траје три дана, а онда 15 дана се каје и ја схватам што жене живе са таквим људима. Јер оном пијаном не можеш ништа да кажеш, а онај трезан се не сећа ничега и ти заправо живиш са два човека. Срећа, па је то лудило трајало јако кратко, он се један дан иселио из стана, то је феноменално, хвала му на томе. По законима немаш право на развод две године, јер је битан наталитет, а пуно се бракова склапало због папира. Ја сам њега развела овде, узела два адвоката и рекла да му не знам место становања, он сироти и не зна да је разведен – истакла је Маја.
Она је открила како је сазнала да има рак.
– Карциному је претходило пет година пакла да би се он направио, прво развод брака, мама умре, тата се ожени, син се одсели – докле више. Када посустанеш и кажеш ја не могу више. Онда организам каже ‘не могу да те гледам како се мучиш, ево ти рак да одеш што пре’. Ја када чујем ону реченицу, борити се против рака, против чега се бориш, против себе? Треба разумети, а не борити се. Никакве симптоме нисам имала, певала сам као славуј, у разним задимљеним ресторанима мислећи да је мој глас вечан. Када певаш ти онда много удишеш ваздух. Имала сам једну малу непријатност, када једем кикирики онда се загрцнем, али ја попијем чашу воде и мислим да ми није ништа. Шест месеци после мамине смрти се тата ожени, ја одем код њега, и он ми постави једно питање, које из овог угла није било страшно, али ја сам помислила да ћу да умрем и ујутру се на врату појавила метастаза, али ја сам мислила да то није ништа – истакла је она.
– Мој бубњар у бенду је знао шта је, рекао ми је да то није жлезда, да одем да ми погледају. Моја ћерка Теодора је дете оштећеног слуха, са шест месеци је примила вакцину од које јој се оштетио слух и због ње сам била добра са свима са ОРЛ, онда сам рекла да идем тамо, онда ме пошаљу на клинику и ураде ми ларингоскопију под анестезијом и она ме зове и каже ми да идем сутра рећи ће ми. Ја одем у четвртак и кажу ми да је то била последња фаза рака грла и да морам у понедељак да се оперишем. Ја сам само три дана знала да имам рак, а за три дана не стигнеш да обрадиш информације, јер те шаљу вамо тамо и нисам се ни у једном моменту запитала последица те операције. Пре тога сам отишла приватно на једну клинику где су ми рекли да је то била нека метастаза, мала операција коју ће они да скину то кошта 800 евра. Срећа па нисам имала 800 евра, јер би они то скинули, а не би открили рак грла – казала је тада Маја.
– Тако да су ме оперисали у понедељак, било је компликација, јер сам пуно крварила, могла сам да умрем. Занимљиво је што ми је човек који је радио хороскоп рекао само не у понедељак, ја га питам да ли ћу да преживим, он ми каже да хоћу, ја рекох то ми је битно само. Борила сам се за гласне жице, они то рутински скидају код рака грла, али ја потписала да нећу, радије ћу да умрем него да останем без гласа. То је најважнија борба у мом животу, дала сам ЦД хирургу и рекла му да слуша то док ме оперише. Он је рекао није све у гласу, ја му кажем па није све ни у руци, хајде буди хирург без руке. Имала сам срећу, данас знам да та операција када се ради у Канади ваде жиле из руке и стављају у грло. Рак грла је смртоноснији од рака дојке али о томе нема ко да прича, јер су им повађене гласне жице. Типичан кафански рак, на осам мушкараца, једна жена добије рак – закључила је Маја.
Курир/Нова
Izvor:Srbija Danas
