Игор Којић развео се пре три године од певачице Северине Вучковић и дуго се није оглашавао у јавности. Ипак, син Драгана Којића Кебе појавио се на једном престоничком догађају како би подржао своје пријатеље Снежану и Милана Борјана у новом бизнису.
На почетку разговора Игор је открио од кад датира њихово пријатељство.
– Милан и Снежа су моји велики пријатељи. Дошао сам да пружим подршку и надам се да ће направити бум. Снежа је одан и искрен пријатељ. Снажна жена, зна шта жели. Милан је фан мог оца. Знамо се од детињства. Од 11, 12. године смо пријатељи. Волимо исту музику и јако се лепо дружимо – истакао је Игор уз осмех.
По чему ћеш памтити 2024. годину?
– Памтићу је углавном само по веселим тренуцима, лепим прославама, славама и окупљањима и неким пословним успесима.
А по новим љубавима?
– Не знам одакле вам то (смех). Отац је то мој рекао онако у журби и нека је. “Реко па пореко”, што се каже. Ја се никад нисам крио ни од старих, а ни од нових љубави. Живим живот и трудим се да сваки дан имам нову љубав, а постоји само једна права и она је на небу. Моје срце је и заузето и одузето од правих вредности. Иначе, не бих сада коментарисао ту своју страну приватног живота. Трудим се да уживам. Све је увек код мене било у најбољем реду. Волим, постојим и понашам се нормално.
Кад смо већ код старих љубави, морамо да поменемо и Северину. Да ли сте у контакту и како коментаришеш то што је по многима твоја бивша супруга “персона нон грата” у Србији?
– Мислим да јој није забрањен улазак у Србију. Стварно нисам пратио, искључио сам се из те приче. Свима желим срећу и све најбоље у животу, па и њој. Не комуницирамо.
Је л истина да је твој нова изабраница 15 година млађа од тебе?
– Не. Недавно је баш изашла фотографија моје сестре од тетке и писало је да имам нову девојку, а то ми је сестра. Не интересује ме шта се пише. То ме никад није дотицало. Важно је да ја знам ко сам и шта сам у своја четири зида, а нова љубав је добродошла увек, иако постоји само једна.
Шта очекујеш од 2025. године и шта прижељкујеш за поклон?
– Јорган планина и сутра је нови дан. Не славим те Нове године нешто заиста. Славим Божић, Васкрс, празнике и славу. Трудим се да сваки дан будем бољи и да ми протекне у добром расположењу са добрим и лепим људима. Више волим да дарујем поклоне него да их примам. И да живим у садашњем тренутку.
Хоћеш ли у поноћ пољубити нову девојку?
– Ако буде била поред мене, што да не?
Твоја сестра Наташа једна је од учесница на такмичењу за “Песму за Евровизију?” Каква је песма?
– Да. Ја сам је и пријавио да је изненадим. Супер је песма. Она је сад у тој некој процедури за добијање зелене карте. Има неки интервју јако скоро, па ако све то заврши, мислим да ће доћи. Све зависи од тих правних и папиролошких ствари.
Да ли и како мушкарци у 21. веку треба да се негују? Шта ти мислиш о томе?
– Треба да се негују у неким дозама нормалности. Зна се ко ми је отац (смех). Мушко треба бити мушко, али наравно да се треба водити рачуна о хигијени.
Курир Александар Панић
Izvor:Srbija Danas