Милан Станковић остао без оца: "Болне приче постају много болније када се о томе говори…"

Певач Милан Станковић растужио је многе фанове када је одлучио да се повуче са јавне сцене и посвети духовном животу у манастиру. Иако и даље ствара музику, то чини далеко од очију јавности.

Његови фанови и колеге с нестрпљењем прижељкују његов повратак на сцену, препознајући његов изузетан таленат. Животни изазови које је прошао свакако су одиграли кључну улогу у његовом окретању вери и духовности.

Певач је изгубио оца у четвртој години, након што је отац починио трагично дело убиства колеге из пекаре. Често истиче да је свој живот посветио мајци, а о овом болном догађају повремено је отворено говорио у медијима.

– Имао сам само пет месеци, када је мој отац отишао у затвор. Мој отац је због неког дуга убио извесног човека, са којим је радио у пекари. После пет година су нам саопштили да је пао са скеле и погинуо, али ја не верујем у то, мислим да је у питању крвна освета – рекао је Милан својевремено, како преноси Свет.

– Најтеже су ми пала писма, која је слао из затвора. Једном сам их случајно нашао и био сам потпуно изгубљен. Знао сам да га не могу вратити. Мама ме је издржавала и борила се за сестру и мене – говори Станковић.

– Болне приче постају много болније када се о њима говори кроз медије. Овде није реч о мистерији, већ о породичној трагедији која није медијска посластица, него рана. Она никад неће зарасти и најмање што бих могао да тражим јесте да људи не копају по томе – говорио  је Милан за “Story”, који је на помен неразјашњене околности по којима му је отац умро реаговао речима:

– Има ли смисла у нечијој смрти тражити додатни одговор? За мене као дете које је кроз то прошло, сасвим је довољан хендикеп што сам растао без оца и то знају само они који су били у сличној ситуацији. Никада нисам имао намеру да причам о томе, јер је то моја интимна бол. Нећу ни сада да детаљишем на ту тему, не зато што се у њој крије богзна каква мистерија, већ зато што је то напросто много тешко.

Милан се није суочавао само с породичном трагедијом, већ је и као дечак пролазио кроз тешкоће због вршњачког насиља.

– Што те не убије, то те ојача, бар је тако било у мом случају. Преживео сам све и свашта, па и вршњачко злостављање. Ја сам преживео вређања, цепања ранца, избацивања из друштва и зато истичем да је од добре оцене важније бити добар човек и заштитити слабије. Памтим шести и седми разред основне школе, повлачење у себе, у своју собу и сопствени свет глуме и сцене, где сам могао да будем оно што желим – открио је својевремено Милан.