"Мајка ме везала за тезгу, бака је полудела и одвела ме са собом" Исповест Верице Ракочевић о три крвава искуства из прошлости

Верица Ракочевић присетила се свог детињства у једној емисији, те том приликом истакла колико је била немирно и немогуће дете.

Модна креторка је објаснила како никада не би желела да њен најмлађи унук Никша личи на њу, јер би то значило само константне невоље за породицу. 

– Имала сам три године када се моја сестра Славица родила. Мајка је отишла у продавницу, а ја сам се пробудила. Желела сам да изађем напоље. Била су закључана врата и ја сад не знам како ћу. Разбила сам руком прозор и хтела колевку и сестру да изнесем, па да ја скочим за њом. Нисам, наравно, могла са три и по године да подигнем колевку. Не знам како сам се кроз то стакло провукла. И дан данас имам огроман ожиљак на стомаку. Скочила сам кроз прозор, то је била приземна кућа. Сећам се слике – кренула је да шикља крв, ја држим руком. Мајка ме угледала и одмах је испустила кесе – присетила се Верица, па истакла да након хоспитализације невоље нису престале:

– Сутрадан са тим завојима, мајка ме одведе у продавницу са њом. Сећам се свега и сада са седамдесет и четири године. Стајале смо у реду, а испред мене је стајало црно куче и иде репом лево, десно и ја га згазим и оно ме уједе за ногу – креторка је након тога опет хоспитализована, али две невоље нису биле довољне. 

– Мама од муке не зна шта ће са мном. Крене на пијац и завеже ме за тезгу. Мојој баки су рекли: “Ено ти је унука к’о куче за тезгу везана. Баба полуди и одведе ме код ње у Закут у кућу. Мама је тад рекла: “Богу хвала, да се мало спасем од ње!” Код бабе сам се већ сутрадан набила на плот и она ме врати кући. Заиста сам била јако, јако немирна – закључила је она.

Пророчки сан

Верица је рођена у севроисточном делу Косова и Метохије, у месту Подујево где је провела рано детињство. 

Део одрастања је била и у Закуту, где је био дом креаторкине баке Миљојке. 

– На невероватан начин сам везана за тај простор, као да сам пупчаном врпцом још увек тамо. Кроз своје снове, као да живим тај простор и даље. Сањала сам бакину кућу која је смештена у горњем делу брда, али и комшијину поред, те једну велику бујицу реке која је однела бакину кућу. Пуно метафора има у мојим сновима. Сећам се како сам се верала по дрвећу, биле су ту и две кућице где су се припремали кајмак и сир. Одлазила сам код баке често, а имала сам свега 15 година када је умрла – причала је Верица за портал Србија Данас, те додала:

– Говорили су ми да личимо, да смо сличног карактера, грађе… Она можда није манифестовала топлину, али је била добра особа која није морала да показује колико вас воли, већ је поступцима одавала ту безграничну љубав. Сећам се и данас куће поред пруге, и тога како су ме родитељи спремали поред бунара за обданиште… Изнад пруге је било гробље… Ту је становала и моја тетка, али на моју велику жалост нема ни моје тетке, нема ни њихових гробова… – говорила је она једном приликом.