"Изгубио је све, мучио се" Откривено зашто је Жељко Самарџић оседео преко ноћи, комшије признале детаље

Популарни певач Жељко Самарџић родом је из Мостара, где је и одрастао а његове комшије су открили детаље из његовог живота који до сада нису били познати јавности.

Он се преко ноћи скроз изменио, а многи су приметили промену која је наступила пре неколико година.

По свему судећи девојке су луделе за њим.

– Жељко, али и његова супруга Маја права су мостарска раја! Никад он није заборавио свој град, сврати често и данас, али најчешће у пролазу. Он је одрастао овде, у центру града. Уписао је и музичку школу, сатима је вежбао на клавиру, како би се доказао пред девојкама, које су луделе за њим. Почео је да пева дивећи се песмама Кемала Монтена. Један од првих наступа ван Мостара је и био са Кемицом, како га је он од милоште звао. Супругу Мају упознао је на плесу и већ у 21. години се оженио. Одувек га је поред дивног гласа, красио и предузетнички дух – прича певачев бивши комшија, па наставља:

– Чим је завршио гимназију, отворио је са покојним пријатељем доктором Џенаном Салковићем чувени клуб “Кабаре”, у коме је радило 12 конобара. То је било једно од најпопуларнијих места у граду, где су се окупљала сва херцеговачка елита и интелектуалци, спортисти… Много је радио и мучио се са тим локалом, набављао је храну, али је и песмом забављао госте – присетио се овај човек.

“Од превеликог стреса је оседео преко ноћи”

Ипак, рат је 1992. године променио је Самарџићу живот из корена.

– Сву уштеђевину коју је годинама скупљао уложио је у комплетну обнову “Кабареа”, од пода до плафона. Убрзо се заратило и Жељко је са женом и ћеркама морао да спашава живу главу. Све је то пропало. Одавде је отишао са једва 200 марака у џепу. Био је и рањен у кук за време рата, а од превеликог стреса и страха тада је буквално оседео за једну ноћ, а имао је црну косу – рекао нам је још један Жељков познаник.

Жељко је неколико пута у интервјуима говорио колико воли Мостар и да увек сврати у пролазу, кад год има времена.

– Волео бих да имам више слободног времена, па да могу дуже да останем у Мостару јер то најчешће и нажалост буде на кратко, у пролазу. Младост је дивна сама по себи, а ја сам је већим делом проживео у Мостару. Ту су остали најлепши комади моје младости, људи, пријатељи, породица… све оне украдене трешње и први пољупци поред Радобоље, топле летње мостарске ноћи… многе текме “Рођених” под Бијелим Бријегом… Стари, прастари Мост који је спајао много више од две обале, па се онда у тешком тренутку преполовио и сурвао у Неретву, не издржавши терет пробуђене мржње… Све су то уредно послагане успомене које пркосе забораву – рекао је једном приликом певач за босанске медије.

Kurir.rs