Доктори реанимирали Цакану без успеха: Након сваке изгубљене наде, догодило се чудо

Гошћа емисије “На терапији са Славицом Ђукић Дејановић” је Драгица Радосављевић Цакана.

Певачица се у једном сегменту популарне емисије присетила приче коју су родитељи дуго година крили од ње.

Позната дама је пуким чудом преживела и након што су је доктори отписали.

Носила је 12 километара до болнице

Мајка ју је на рукама однела до болнице у Косовској Митровици. Певачицин тата тада није био код куће, добила је јако високу температуру није давала знаке живота. 

– Тата уопште није хтео о томе да прича, њега је то страшно погодило и он је само једном, можда нешто кратко мени испричао док сам ја још у средњу школу ишла, рекао је да он о томе не воли да прича да је то њега јако погодило и да је њему срце у ствари ослабило. То је само говорио: “Немој да ме нервираш и онако ми је од тебе срце ослабило”. Јако мало је о томе причао знам само да је постојала нека жена коју су они извали Шумарка, а која је тако имала неко биље није то никаква враџбина, она је имала те неке траве којима је лечила људе из села, није се то тако ишло код лекара – каже Цакана која је затим испирчала оно што јој је мајка пренела, али тек касније, када је већ она сама имала унучиће.

 – Мама је касније мени то испричала, ја мислим да сам већ имала и своје унуке, мали су били. Дословце ми је испричала да сам ја просто, искрено да вам кажем сад кад то причамо и сад ме то некако подстакло, оно мало пре што сам рекла да се сада сећам неких детаља из свог живота, тачно имам у глави слику, да ли је то та слика тог тренутка кад сам ја легла у тај кревет и ја знам да је био један велики прозор и да је ту пролазила река, мала Бањска и ја се сећам да сам ја маму видела, да ли је то тог тренутка да ли је касније, наравно то је само један сегмент, колико сам ја имала, мислим можда је то из неког периода од 4-5 година, па сам ја то негде повезала, али ћу вам рећи шта се заправо десило онако како је мени моја мајка испричала – започела је Цакана о трауми која је оставила траг на породицу и наставила: 

– Ја сам једноставно ту поред те високе температуре пала вероватно у кому или откуд ја знам, једноставно сам ја престала да дајем било какве знаке и онда је она, наравно уплашена, тада није било никаквих телефона и никаквих начина да се дође до тате па све и да је било, мислим мобилних није било, она је мене ухватила, дохватила заправо, и тако ме носила тих 12 километара до болнице у Митровици. Сада ја не могу да се сетим да ли је то 12 или мало више али нек буде да је 12, она ме некако однела, ваљда је журила, замислите петнаестак километара носити, па колико год да сам била, тешко је носити и торбу, а не дете. 

Реанимација није успела

У болници су рекли да не могу ништа. Драгица је тада имала око две године, можда нешто мало више. 

– Њој су тамо рекли да они не могу ништа, мама, каже да сам ја потпуно била поплавела и скроз више ништа, то не може ништа, они су покушавали ваљда да ме реанимирају, да тако кажем, међутим ништа, рекли су јој: “Госпођо, носите дете кући, па шта да вам кажем” и онда је она назад тако плачући ишла кроз, ја се сећам, то је… Извините сад само, не желим уопште у вашој емисији, баш имам жељу да буде лепо, да се не заплачем, али не, наравно, нећу, превише сам се исплакала за све… Само се сећам да је мама рекла да је она мене тако носила до неког места где је било неко дрво пре Јошевика, тако се зове место између, Кошутово. У том месту постоји једно дрво и испод тог дрвета, у Кошутову, она је села и спустила ме тад, први пут, и рекла је шта год ми буде нек ми Бог помогне, и спустила ме доле – каже Цакана која се једва суздржала да не заплаче и наставила: 

– И како се ваљда и она наслонила на то дрво, ја сам почела да плачем. Каже она да можда то није било ни 6-7 минута, ајде сад колико она то може сад да се сети свега тога, можда је било не знам колико, али свакако је било у минутима, кад је она видела да сам ја тако почела да плачем и да се већ покрећем рукама она је мене зграбила, она каже да она мисли да је она долетела кући са мном. 

– Мама данима није могла да се опорави од тога што се десило – каже Цакана и додаје: 

– Она је била уплашена заправо, толико се престравила од свега, а мало пре сам вам поменула ту Шумарку која је, кад је мама мене вратила и кад смо дошли кући и кад је све било океј као да ништа са мном није било, тата је онда плашећи се да се то не понови, каже да су они просто бдели нада мном увече, ту Шумарку звао да је пита чиме би они то могли мене евентуално да ојачају. Она је рекла: “То дете вам је јако, то дете ће да вам буде снажно, ништа њој не фали, то се десило – рекла је певачица, преноси “Блиц”.