"Бори се за живот" Огласили се са званичне странице Ведране Рудан

Након сазнања да болује од опаке болести,  хрватска књижевница Ведрана Рудан одлучила је да се повуче из јавности и да престане са писањем.

Међутим, суочавања са новом реалношћу и борба са карциномом очито нису ублажиле њену потребу за писањем већ је додатно инспирисали.

Позната дама готово редовно се оглашава путем свог сајта и друштвене мреже Фејсбук, а њени текстови се читају са доста пажње.

Нова књига

Ведрана Рудан је 10. децембра обрадовала све читаоце информацијом да ће њена нова књига “Умрјети без стреса” бити објављена 13. децембра.

У својој најновијој књизи Ведрана Рудан бритким хумором и бескомпромисном искреношћу води кроз политичке, друштвене и свакодневне апсурде, откривајући истине који често остављају без речи, али и с осмехом на лицу, истакнуто је на сајту издавача.

У великом стресу се бори за преживљавање

На Фејсбук страници хрватске књижевнице појавило се обавештење да Руданова први пут неће успети да буде на својој промоцији у српској престоници.

– У Београду, Ведранином граду, биће Ноћ књиге, али без Ведране. Излази јој књига “Умријети без стреса”. У право време јер обилази загребачке болнице у великом стресу у борби за преживљавање. Свим својим читатељима шаље поздраве, очајна што није с њима – написао је администратор странице, Славен Хрватин.

Не живим од писања књига

 Ведрана Рудан, премда је једна од најчитанијих ауторки на Балкану, истакла је својевремено да не живи од писања.

– Не живим од писања ни књига, ни блога. Живим од наследства и мужа који зарађује. Дакле, ја сам спонзоруша – рекла је она једном приликом.

Син ме није посетио 4 месеца

Ведрана је недавно писала о својој борби са опаком болешћу и истакла како син није био уз њу када јој је било најтеже. 

– Кад имате рак, само вам се он мота по глави. Знам! Знам! Знам! Морам мислити позитивно, не мислити на рак него на лепе ствари. Шта су лепе ствари? Пензија од 460 евра, а лекови су ти 100 евра, а преглед 640 евра? Бити срећна јер имаш мужа који око тебе скаче и који не би смео знати да ти се по глави мота само једно? Данас сам преко интернета наручила јакну за 32 евра, Л, имам десет кила мање, то је лепа ствар? А што ако… Недавно сам прочитала како наш познати новинар раздрагано изјављује: “Деца су наша највећа срећа и смисао живота”. А да мислим на своје дете? Мислим, мислим. Је ли ми икад било смисао живота? Није. Јесам ли читав живот чинила све да бих му помогла у сваком тренутку? Јесам. Па ипак, то моје дете које волим у четири месеца моје болести не може наћи петнаест минута времена за мене и посетити ме?! Руку на срце, бићу сасвим искрена, да ли ме то растужује? Искрено, најискреније, не. И телефон је сусрет. Пријатељица ми је рекла, иди код психијатра, пробај. Психић? Никад нисам била код психијатра, можда сам болесна, данас су сви депресивни, ако нећу бити сад, кад ћу? Гутаћу таблете и бити срећна.