[ad_1]
Орфа Хаза, често називана „Мадоном са Блиског истока“, оставила је неизбрисив траг на музичкој сцени својом јединственом мешавином традиционалне јеменитске музике и модерних поп и електронских елемената. Рођена 1957. године у Тел Авиву, у породици јеменитских Јевреја, Орфа је одрасла у сиромашном суседству Хатиква, где је њен таленат убрзо препознат. Већ у тинејџерским годинама постала је члан музичке групе, а касније започела соло каријеру која ће је одвести до међународне славе.
Њен пробој на светску сцену догодио се 1984. године, када је песма “Им Нин’алу” постала глобални хит, пробијајући је на музичке листе Европе и Америке. Песма, инспирисана јеменитском поезијом и праћена савременом продукцијом, симболизовала је мост између традиције и модерности. Орфин глас, јединствене боје и емотивне снаге, очарао је публику широм света, док су њени наступи доносили дашак јеменитске културе глобалној публици. Њена музика није била само забава, већ и културна мисија која је спајала људе различитих вера и порекла.
Поред музичких успеха, Орфа је била позната по својој скромности и дубокој повезаности са коренима. Њене песме често су носиле поруке о љубави, вери и заједништву, а она је била симбол поноса израелске и јеменитске заједнице. Међутим, иза сјаја светске славе, Орфин живот био је обележен и великим изазовима.
Признања, слава, успех нису били довољни њеној породицу која ју је најстрашније понижавала. Брат популарне певачице је говорио. “Ко је, дођавола, Офра? Само једна неудата жена без породице!”
Певачица је доживела ужас када се авион којим је путовала са сарадницима срушио. Ипак, певачица је преживела, а дан када се сазнало да је жива славио се попут празника.
Љубав се претворила у хорор
Хазе није имала ниједан скандал. Ниједну слику са мушкарцем.
Она се чувала за брак, била је невина до своје прве брачне ноћи која се догодила тек када је имала 39. година.
Њена идеја је била да сачека “Принца на белом коњу”, а дочекао ју је хорор.
Наиме удала се за бизнисма Дорона Ашкеназија, три године касније је умрла и то у 42. години. Узорк смрти је био је тешки облик упале плућа, који је био проузрокован ослабљеним имунитетом до кога је довео вирус ХИВ-а. Њена смрт изазвала је контроверзе, јер је питање њеног здравственог стања било скривено од јавности, делом због стигме повезане са ХИВ-ом, што је било посебно изражено у тадашњем израелском друштву.
Такође су се јавиле спекулације како је добила ХИВ.
Такође су се појавиле спекулације о томе како је Орфа Хаза добила вирус. Непосредно након њене смрти, медији су окривили њеног супруга, Дорона Ашкеназија, за преношење болести. Орфин менаџер, Бецалел Алони, подржао је ово веровање, наводећи у својој књизи да је Хаза добила АИДС током односа са супругом. Касније је откривено да је њен супруг веровао да је Хаза заражена због трансфузије крви коју је примила у једној турској болници након спонтаног побачаја.
Ипак, Ашкенази је сам преминуо од предозирања дрогом отприлике годину дана касније, 7. априла 2001. године, а пошто еј очлигледно био хе**ински зависник то је појачало тврдње да јој је он пренео у том периоду још увек смртоносни вирус.
Орфина смрт отворила је врата дискусијама о значају едукације о ХИВ-у и подршци оболелима. Иако је њен крај био трагичан, Орфа Хаза остаје упамћена као уметница која је спајала културе, надилазила границе и инспирисала генерације музичара. Њена музика, богата емоцијама и културним наслеђем, наставља да живи и да буде мост између различитих светова, баш као што је и она била за живота.
Izvor:Srbija Danas