"Тражио сам вас…" Ћуба сазнао како је отац трагао за њим и његовим братом – открили потресне детаље из њихових живота

Након што је ДНК анализом утврђено да је Горан Павловић биолошки отац Ненада Ћубића Ћубе, њих двојица су се синоћ упознали. Овај први сусрет оца и сина је био веома емотиван.

Ћуба и Горан су боравили на Рајском острву где су разговарали о њиховим животима. Горан је открио Ћуби како је трагао за њим и његовим братом.

– Ово је најлепши дан за вас – рекао је Ћуба.

– Овај дан имам да памтим цео живот – рекао је Горан.

– Исто – рекао је Ћуба.

– Живим у Мионици, Бања Врујци – рекао је Горан

– Чуо сам за то место – рекао је Ћуба.

– Баба ти је 1952. годиште… Имају неке ствари у Смедереву у кући, не можеш да се не сетиш тих ствари. Овде пролазим кроз Шимановце сваки дан, свако јутро – рекао је Горан.

– Ко би рекао – рекао је Ћуба.

– Само да изађеш полако, имаш подршку свих нас – рекао је Горан.

– Хвала вам – рекао је Ћуба.

– Који број патика носиш? – упитао је Горан.

– 41 – рекао је Ћуба.

– Исто као и ја. Најбитније је сад да смо се сви упознали – рекао је Горан.

– И што је Љуба сазнала све. Је л’ имам још браће или сестара? – рекао је Ћуба.

– Немаш, нисам се више женио – рекао је Горан.

– Ово ти је најсрећнији дан – рекао је Ћуба.

– Живот ми се мења из корена, тражио сам вас, али вас није нигде било… Тражио сам те као Пантића, а не Ћубића – рекао је Горан.

– Па да – рекао је Ћуба.

– Хоће срце да ми искочи – рекао је Горан.

– И мени, сад све мења – рекао је Ћуба.

– Како да не, коју си школу завршио – рекао је Горан.

– Шнајдерску – рекао је Ћуба.

– Као твој деда покојни – рекао је Горан.

– Ето – рекао је Ћуба.

– Видео сам да си и фудбал тренирао – рекао је Горан.

– Јесмо и ја и Стефан тренирали, био сам јако добар – рекао је Ћуба.

Ћуба му је препричао како је сањао њихов први сусрет.

– Сањао сам да долазите авионом и да улазите – рекао је Ћуба.

– А дошао сам чамцем… Променио ми се живот из корена. Све што треба тој жени, цео живот смо дужни и ви и ја и моја породица – рекао је Горан.

– И кад није имала она нам је увек давала и Зоран је радио болестан да би ми имали. Основну школу сам завршио у Пријепољу, имали смо кућу и викендицу, све смо продали и онда је тата дошао у Милановац, завршили осми разред, средњу школу, почео сам да радим – рекао је Ћуба.

– Београд је Београд што се тиче посла, али досади и Београд – рекао је Горан и насмејао се.

– Мора, да вас научим да музете козе, све домаћинске послове знам. Једва чекам да видите – рекао је Ћуба.

– А Стефан, шта је завршио он? – питао је Горан.

– Он је аутомеханичар… Само је завршио, прво је био у Пожеги за поправку машина, али није могао без мене, па је баталио све то да би био са мном. Био сам у војсци, заједно са Стефаном, не раздвајамо се – рекао је Ћуба.

– Данас је Света Петка, има тога све, има Бога… Кад ме пита неко је л’ имам децу, шта да кажем, имам, а не знам где су? Замисли колико таквих породица има, јер мог потписа нема нигде – рекао је Горан.

– Сад сте потписали и то је најбитније за даље – рекао је Ћуба.

– Ја сам припао мајци, био сам код мајке, знао сам ко ми је отац, али никада није питао за мене… Да кажем ето, купио ми је чоколаду… Ево док сам жив да вам учиним колико могу. Имате све, то није моје, то је ваше. Не могу да вам надокнадим то време, то је прошло време, нисте проводили време са мном, нисам вас школовао, али зато кажем, ту жену, значи… Твоја и Стефанова слика стоји у дневном боравку у Мионици, задња она коју имам. И када сам те видео на Пинку, звао сестрић, питали су ме за доказ, ја им пошаљем и сутрадан су ме звали и тако – рекао је Горан.

– И ја целе недеље размишљам: “Ко је он, шта је он?”, не знам шта да причам више, емоције су ми… – рекао је Ћуба.

– Не знаш ни како да се понашаш, не знаш – рекао је Горан.

Детаљније погледајте у наставку: