Сергеј Ћетковић у сузама због Ивана Босиљчића – заплакао када је чуо

Сергеј Ћетковић ужива у пријатељству са једним од најскладнијих парова на домаћој јавној сцени, Иваном Босиљчићем и Јеленом Томашевић. Јавност је одавно упозната с тиме колико Сергеј поштује Јелену, с којом је делио сцену као део жирија у једном талент шоу програму. Ипак, ништа мање поштовање не гаји према Ивану Босиљчићу, који, поред успешне глумачке каријере, гради и музичку причу кроз концерте у којима изводи романсе и шлагере.

Популарни Црногорац је испричао да се једном приликом расплакао када је на концерту зачуо Босиљчићев глас. 

– Био сам на његовом концерту и као биће поезије, биће свега, рекох… И наговоре ме, ја пођем, ал срећом сам био у некој ложи тамо, и онако у оном полумраку и кад је почео да пева, човек пева убија… Знаш прво ми мало криво: “Босиљчићу, петљаш ми се у посао”, шалим се, рекао је Сергеј, па наставио:

– Ја сам пола концерта преплакао, очистио душу што кажу. Срећом нико ме није видео, додао је за Радио С.

Сматра да је пре било праведније

Сергеј је недавно био на промоцији овог дуговечног радија.

– Има она песма “Заједно смо расли” Кемала Монтена, знамо се већ толико дуго времена, лепо је рећи да имаш такве пријатеље, због тога им управо желим пуно здравља пре свега и исту енергију са којом су започели све ово, тако да само напред – казао је Ћетковић, па се дотакао своје каријере.

– Пре свега негде кад упоредимо ово садашње време, и време када сам ја наступао, неки би рекли да је нама било много теже, није. Нама је било како је било у том тренутку, али ја мислим да је било много чистије и праведније, можда јесте био тежи пут, али је било сигурније ако си желео да правиш неку озбиљнију каријеру – изјавио је Сергеј, па дао своје мишљење о новом музичком правцу који је данас актуелна на сцени:

– То је све нормално, свако време своје бреме носи, тако да и ово време је донело неке добре и лоше музике, као и 90их и пре тога. Углавном све то иде у круг, а оно што је квалитетно и добро, то ће наставити да живи.

Ево шта га изнервира

 – Па наравно, променио сам батетије, што моји пријатељи кажу. Понекад попијем таблету за смирење. Нисмо ми роботи, нисмо машине, људи смо. Неко има само мало већи праг толеранције, ја се трудим да увек будем сталожен и смирен, зна и мене много тога да избаци из такта, као што је људски безобразлук, немарност, безобзирност, некултура, али ајде да не залазимо сада превише, али све оно што је нама људима својствено – казао је Ћетковић, с обзиром да се нашалио да конзумира таблете за смирењепа овим путем открио да ли је некада током каријере имао потребу да посети психотерапеута:

– Богу хвала па нисам, имао сам среће да пре свега имам пријатеље који су ми на првом месту, то су људи са којима треба поделити добро и лоше, као и родитеље, на крају крајева људе који су увек ту и за нас који смо у вери, знамо шта значи имати духовника који вас саслуша.