"Свађала сам се са Жиком, терао ме је да…" Звезда Гранда након 13 година открила шта се дешавало у такмичењу – проговорила о Пријовићки и Милици Павловић

Силвија Недељковић стекла је популарност учешћем у музичком такмичењу “Звезде Гранда”. некадашња финалисткиња, а потом и водитељка овог пројекта, повукла се са јавне сцене 2011. године. Удала се за некадашњег голмана Црвене звезде Сашу Стаменковића, преселила се у Азербејџан, одакле се вратила у Србију.

Сада је одговорила на сва питања и открила чему се посветила након напуштања естраде, да ли планира да се врати на сцену, а причала је и о борби за потомство.

– Била сам јако млада и нисам имала планове. Појавила сам се на телевизији и то је то. За “Звезде Гранда” се нисам сама пријавила, чудан један пут, нисам имала амбиције да будем Лепа Брена. Да ли сам знала да ћу престати да се бавим певањем, нисам, међутим, десио се живот и само сам се препустила томе – каже на почетку разговора Силвија.

Одрекла си се каријере због љубави, да ли би то опет урадила?

– Јако је тешко наћи правог партнера. Имала сам ту срећу да имам човека који одговара свим мојим параметрима. Изабрала сам да стварам породицу и сматрам да нисам погрешила. Исто бих опет урадила.

Није те било у медијима чак 13 година. Шта се дешавало за све ово време?

– Живели смо номадски живот. Највећи део времена смо провели у Бахуу и лепо је да се промени средина, а опет тешко је кад се вратиш. Много се све променило овде за све те године. Кад смо дошли из Казахстана, било је тешко да се прилагодим, иако сам ја често била на вези са породицом и пријатељима. Кад смо се скућили овде, мало сам била шокирана и тешко ми је било да се прилагодим. Морам да признам да ми је све било много теже што смо се вратили у Чачак, а не у Београд. Тамо је тек другачија средина и међуљудски односи. Држала сам и једну супер дечју играоницу овде у Београду, у којој сам хтела да децу научим певању и глуми, била је то лепа идеја, али се десила корона и морало је да се затвори.

Чујеш ли се с неким из твоје генерације? 

– С времена на време се чујем са неким. Недавно сам се видела са Динчом, са Душаном Свиларом се чујем и много ми је драго што је остварио своје снове да буде оперски певач и ради у позоришту. Он ми је мезимче. С Банетом Мојићевићем се видим, јер је и он из Чачка. Жао ми је што се са Радом не чујем, али жена ради као драгстор.

Да ли те људи препознају?

– Дешава се, лепо је то што ме људи нису заборавили. Оставила сам леп утисак, не памте ме по аферама и скандалима. Али најлепше ми је што то препознавање иде од старијих људи. Ако те бакице не воле, џаба си ти на телевизији или у такмичењу. Деца ме слабо знају, али се деси и то. То су они млађи који су у оно време секли вене на Милана Станковића.

Одједном си се појавила на Тиктоку, како си ти одлучила, да ли то значи да се враћаш на сцену?

– Ма не. То сам инсталирала због хране. Много волим да кувам, ја сам жена дом. Отворила сам профил да скупљам рецепте, само ми је то и излазило. И, ето, имала сам неке приватне снимке на којима певам, то кад ме наговоре у друштву па снимају, и то сам поделила, али сам закључала. Мој супруг ми је тада рекао: “Ајде, бре, певај, стављај нешто, зезај се.” И тако сам кренула. Онда су то медији видели, изашло је по порталима и мени крену пратиоци као луди. Нисам хтела да се то много прочује, тада ми је био и тежак период у животу, била сам се угојила, хормони… Али пресечем и као ма хајде, и ето десило се шта се десило и траје. Има и лудака. Један је хтео да буде мој “шугар деди”, један је толико био напоран да сам морала да га блокирам. Тешко је то, где мени, жени која долази из мира, мени то смета.

Твој супруг би волео да се ти активно бавиш певањем?

– Да. Он је та једина особа која ми гура микрофон где год да одемо. Ужива у мом гласу, али је свестан да ја не желим да се упуштам у естраду и ово што се дешава данас.

После тебе су дошле нове генерације, неке од њих су баш велике звезде, попут Александре Пријовић, Милице Павловић, Тее Таировић…

– То су и једине по мени особе које су постале звезде. Милицу јако волим и пратим. Девојка која је највише напредовала. Јако је ценим. Она је дефинитивно наследница Јелене Карлеуше. Милица је била најлошији певач тада, али је направила највећи успех и фацу од себе. Дарко Лазић је могао да буде нови Шабан Шаулић да није скренуо с пута и ума. За Прију ми је безвезе што је повезују са Цецом, јер Александра није за поређење. Она је певач за душу, за емоцију, уживам у њеним песмама и она ми је омиљена на плејлисти у ауту. Теа, лепо је све то, само ја нисам неко ко воли тај турцизам и бугаризам, нека се нико не наљути, не познајем је и не могу да судим, али што се мог укуса тиче, није ми симпатично. Али волим њен емотивни део и баладе, чак сам и отпевала једну њену песму на Тиктоку.

Каква ти је била сарадња са Сашом Поповићем и Жиком Јакшићем?

– Ја сам старомодни тип. И то је био велики проблем. Ја бих да станем и певам. Рада и ја смо много различите, а много смо радиле заједно. Мене је Жика терао да облачим штикле и миниће, а њој је то природно стање. Свађала сам се с њим јер ја хоћу балетанке и штикле. Али онда она узме бакшиш, ја не узмем ништа. Али никад и нисам била тај тип. А што се Салета тиче, он би ми сигурно сад рекао: “Е, зато си ту где јеси. То ти је што ниси хтела штикле, миниће и бакшиш (смех).” И сада да се вратим на сцену, што се неће десити никад, не бих умела тако.

А зашто толико избегаваш повратак?

– Волим да чистим, перем, кувам (смех). То ми је много боље него да певам. Жена сам дом. Имам виши циљ. Заиста желим да се остварим као мајка, то ми је најбитније. Супруг и ја водимо дугогодишњу борбу. Имамо много вантелесних иза себе и нећемо одустати од тога. На крају крајева, ако нам не успе, усвојићемо дете. Само ми је жао што је по том питању јавност врло затуцана.

Извор: Курир/Пренела И.Р.