Жена не мора да рађа децу – Мирјана Карановић сматра да људи морају да се пресаберу

Мирјана Карановић, једна од најцењенијих глумица нашег времена, недавно је гостовала у популарном феминистичком подкасту “Тампон зона”. Током разговора, осврнула се на теме мајчинства, свог детињства, одрастања и васпитања, откривајући дубље аспекте свог личног и професионалног живота.

Том приликом, глумица је истакла да су велике љубави обележиле њен живот, али да оне никада нису довеле до брака или заснивања породице. Њена искреност и отвореност по овим питањима још једном су потврдиле зашто је сматрају једном од најаутентичнијих личности домаће уметничке сцене.

 – Мени се брак није десио, само неке велике љубави, из њих нису настала деца. Никад нисам испитивала зашто је тако Ти ако се родиш као мушкарац, није твоја улога да у будућности будеш вођа, то није страшно. Људи морају да пресаберу да, било шта да одлуче, то је њихово право. Ниси ништа мање вредно људско биће. Жена не мора да рађа децу. Многе не могу да имају децу, а многе и не желе децу, неке желе много деце. Друштво би ту требало да помогне свима да оствари своје циљеве. То јесте нека врста договора, доста је што самог себе преиспитујеш, не треба и други људи да те стављају на тапет – рекла је тада глумица.

О љубави

– То да се ти питаш шта то заправо значи, тај сек**ални однос, шта се то буди у теби, какви су то лептирићи у стомаку, да ли је то љубав или жудња. О томе нисам ни размишљала тада, то некако спајаш. Желиш да будеш са неким и мислиш да је то љубав. И данас многи млади бркају те ствари јер хормони много брзо раде – испричала је својевремено Мирјана у подкасту “Тампон зона” и додала:

– Сећам се да, све што сам од образовања о томе, које су моји родитељи мени могли да дају, било је мамино: “Чувај се”. Имала сам срећу или несрећу да моја најбоља другарица затрудни са 16. година Када се то њој десило, ухватио ме је страх, али ме то наравно није одвратило од мојих настојања да престанем да будем девица. Што се није дуго дешавало из разноразних разлога.

“Нисам била трофеј”

– Идеја других људи није била да сам трофеј као неке моје другарице које су јурили мушкарци јер су биле лепе. Нисам била лепа, имала сам бубуљице и грозну косу, али сам посматрала свет из друге перспективе. Када ми се десила Петрија на другој години Академије, остварио ми се сан. Помислила сам да ћу играти тетке и стрине у провинцијским позориштима, а онда су почели да ме зову…