ЕКСПЕРТ УПОЗОРАВА: Уколико брана на Неретви попусти, катастрофа је неизбежна!

Катаклизма у Доњој Јабланици је била очекивана и на њу годинама упозоравају најрелевантнији стручњаци.

Један од њих је академик Муриз Спахић, експерт у подручју хидрологије и географије, оснивач Удружења географа БиХ и бивши декан и професор на Природно-математичком факултету УНСА, који за Вечерњи лист одговара на кључна питања која се постављају након катастрофе која је према досадашњим подацима однела најмање 18 живота и упозорава на критичне тачке које би у будућности могле доживети судбину Јабланице.

Посебно је забринут за горњи слив реке Неретве због великог броја хидроелектрана.

– Сви хидротехнички радови у том делу су изузетно претећи за насеља у долини Неретве, све до њеног ушћа у Јадранско море. На тренутак замислимо сценарио да се на горњи слив реке Неретве до бране хидроакумулације “Улог” високе 53 , излучи у кратком временском периоду од неколико сати или једног дана полугодишња просечна годишња количина падавина преко 1000 mm по метру квадратном и сручи се са слива у хидроакумулацију чија је брана изграђена у нестабилном терену испресецаном раседима. Не смемо ни замислити шта би се тада догодило на потезу до ушћа. Тај сценарио није немогућ, али не знамо када се може догодити. Слични проблеми могу настати и са пројектом Горњи хоризонти у сливу Неретве, којим је предвиђено да се у кршком сливу приточне воде Неретве преведу серијом кршких поља према Требишњици – упозорава академик Спахић.

Истиче да бујичне поплаве нису новост и да су у БиХ забележене у Сарајеву у градској четврти Бистрик испод Требевића у 19. веку, па и пре десет година, када су донеле разорне последице у Жељезном пољу па су путеви и насеља били затрпани бујичним наносом. Климатске промене погодују катастрофама, али нису једини узрок.

– Обично грађани када нема актуелних тема за разговор, започињу приче о климатским променама и временским катастрофама, сматрајући да је све настало њиховим постанком и да ће се све завршити њиховим нестанком. У Босни и Херцеговини као и свугде догађала су се невремена са великим материјалним штетама па и људским жртвама. Али данас постоје анализе о климатским променама и ми знамо да се оне манифестују у општем порасту температура, промени трајања климатских годишњих доба у одређеним метеоролошким условима које подстичу брзе временске промене са израженим временским појавама, посебно падавинским. Ако све то знамо и ако се одржавају научни скупови на тему адаптација на климатске промене, а сведочимо оваквим временским катастрофама, онда следи закључак да на исте нисмо адаптирани, а итекако смо прозвани и позвани – сматра цењени професор и стручњак.

На терену се такође спроводи и криминалистичко истраживање да је ли каменолом један од узрока великог броја жртава.

– Бујични процес, посебно онај у сливу Неретве око насеља Јабланица, на десној долинској страни одакле започиње кањон Неретве, одликује се изузетно великим падовима преко 60 степени. Присуство каменолома испод којег се наставља дубодолина у кршу није једини кривац за овакве бујичне процесе, јер су се исти десили и на другим местима као што је случај с Комадиновим врелом, путним одмаралиштем које се налази низводно од Јабланице. Инфилтрација падавинске воде у карбонатним падинама је веома мала, због одсуства тла и густине понора. Због тога кршке падине су безводне и нису обрасле густом вегетацијом. Проблем је, тврди струка, преизграђеност у подножју планина, али и очигледно незнање појединаца којима је поверено просторно планирање у БиХ.

– Лично се јако бојим скромног знања већине становништва, посебно оних који су на власти, из проблематике функционисања природних система, јер се од њих не може очекивати да својим деловањем предузму акцију смањења ризика од појаве природних непогода. А може се направити много. Пре свега, треба прорадити свест да све што се ради у географској средини може имати и негативне последице. Бујице настају на уздужним профилима која могу бити затрпана отпадом која стварају чепове од тог смећа, па се набујала вода акумулира, тиме повећава притисак на те чепове, буши их и повећава дубинску и бочну ерозију, а ерозивни материјал носи у ниже надморске висине стварајући бујичне поплаве. Оне брзо надолазе, стварајући катастрофалне последице по становништво и насеља.

– Као универзитетски професор увидео сам да постоји потреба за стручњацима Регионалног и просторног планирања, који би радили, осим у државним и кантоналним ресорима још и на нивоу локалних заједница (општина). Увео сам посебан смер на факултету да образујемо те стручњаке, показало се да је ова идеја била потпуно оправдана, јер нека насеља не би никада била изграђена на садашњим локацијама. На многе хидроеколошке проблеме сам упозоравао ентитетске и кантоналне владе и ресорна министарства али без одговора, док се стручњаци које образујемо јако тешко запошљавају у ресорима – објаснио је професор с Природно-математичког факултета у Сарајеву.

Извор: Србија Данас/Курир