“Šta oni rade nedeljom ako ne idu u crkvu?” Otac Peđa ukazao na obavezu svakog pravoslavca, bez ovoga nema života sa Bogom

Prakasa koju su mnogi polako počeli da napuštaju ili je uopšte i ne primenjuju.

Otac Predrag Popović ukazao je na potrebu i obavezu čoveka da nedeljom ide u crkvu i na liturgiju. Objasnio je suštinu života koja je u Hristu i kao takva zahteva molitvu i pričešće.

-Velika obmana đavola je što čovek misli da može da živi bez crkve. Da može da živi sa Bogom, a da ne ide u crkvu i da se ne pričešćuje. A baš ovaj događaj na putu za Emaus svedoči o tome da je to nemoguće. I za apostole je nemoguće da prepoznaju Hrista bez ovoga. I sada mi koji idemo u crkvu redovno, koji smo liturgijski svake nedelje, mi to razumemo. I ne možemo da razumemo one koji ne idu u crkvu. Šta oni rade nedeljom i šta nedelja znači za njih? Šta rade nedeljom, kada ne idu u crkvu? Kako mogu da žive bez toga? Deca me pitaju kako je to moguće, ne veruju. To je Hristos čoveče, a on je sam smisao našeg života.

U nastavku podsećamo kako se pravilno obući za odlazak u crkvu, ali i kako se pravilno krstimo.

Savet oca Predraga Popovića – Kako se obući za odlazak u crkvu?

– Nedeljom, kada se ide u crkvu, nosi se svetla odežda. Mi, sveštenici, nosimo svetlu odeždu, ne oblačimo crvene, plave, zelene i ostalo, nego svetle, bele ili zlatne. Hristovo je vaskrsenje, proslavljamo ga ponovo – kaže otac Popović i savetuje da vernici u poseti crkvi, na sebe stavi neki detalj u beloj boji.

Odevanje i izgled

U crkvi treba da smo odeveni pristojno, bez golih stomaka, žvakaće gume, upadljive šminke, držanja ruku u džepovima, ljubopitljivog posmatranja ostalih vernika, smeha i razgovora. Pristojno odevanje isključuje kratke suknje, šortseve, suknje sa dubokim izrezom, provokativnu i prenapadnu odeću.

Začuđujuće je to što ljudi nikad ne postavljaju pitanje kako da se obuku za odlazak u pozorište ili u goste prijateljima, a kada idu u goste svome Gospodu i Spasitelju, za njegovu Svetu Trpezu, gde dobijaju dar života, tu se o načinu oblačenja ili nepotrebno polemiše ili se na to čak i ne obraća uopšte adekvatna pažnja.

Nedopustivo je korišćenje mobilnih telefona u crkvi! Kao što i u svojim i tuđim domovima poštujemo određena pravila ponašanja, kako bi naš život u zajednici bio olakšan i služio na međusobnu radost, poštovanje i ljubav, pa su nam ta pravila sasvim prirodna i razumljiva, tako i u hramu treba da budemo prirodni, ne pretvarajući se u roba pravila, kako ne bismo sputavali duh ljubavi i molitve, ali ni da se prema hramu odnosimo nehajno, bahato i bez poštovanja jer se nalazimo na svetom mestu.

Kako se krstimo?

Sve sveštene radnje i sve molitve osvećuju se znakom krsta. Krstimo se tako što u jedno saberemo tri prsta desne ruke – palac, kažiprst i srednji prst, a mali i domali prst savijemo na dlan.

Tri spojena prsta simbolizuju Sveto Trojstvo – Oca, Sina i Svetoga Duha, dok su dva prsta na dlanu simbol dvojstva Hristove prirode – božanske i ljudske. Sa tri sastavljena prsta dotičemo najpre čelo, posvećujući Bogu svoj um, i govorimo:

“U ime Oca”, zatim deo ispod grudi, posvećujući Bogu svoje srce, izgovarajući: “i Sina”, a na kraju dodirujemo desno pa levo rame, posvećujući Bogu svoju snagu, govoreći: “i Svetoga Duha”.

Završavamo sa “Amin”, što znači: “Neka tako bude”.

Pogrešno je krstiti se “u vazduhu”, na brzinu, improvizovati krsni znak kratkim potezima ispred sebe u znaku malog romba, ne dovršiti ga sasvim, a naročito ga zloupotrebljavati u sujeverne svrhe.

Znakom krsta – pod uslovom da smo se prekrstili ispravno – osvećujemo sebe, čitavo svoje biće. Krsnim znakom rasteruju se nečiste sile, njime se ispoveda naša vera u Boga i Vaskrsenje, kao sastavni deo naših molitava.

Foto: printscreen/otac_predrag_popovic
Izvor: Srbijadanas.rs

Check Also

Danas na njen dan IZGOVORITE ove reči Bogorodici Trojeručici, za SPAS svoje PORODICE!

Po svom čudesnom isceljenju, Sveti Jovan Damaskin postao je monah u lavri Svetog Save Osvećenog, …