"Тешко нам је, Вељко никад није имао очинску фигуру…" Анастасија Ражнатовић признала болне детаље породичног живота

Популарна певачица Анастасија Ражнатовић, не оглашава се често по питању свог приватног живота, међутим једном приликом је поделила болне детаље.

У искреној исповести, говорила је о трауматичном искуству када је њена мајка била ухапшена, док је Анастасија имала свега пет година, али и колико је тешко детињство без оца.

– Као што знате, било је доста осцилација у нашим животима. И ја и Вељко смо били доста млади када се све то дешавало. Када је мама имала оне проблеме, то сам изузетно тешко поднела, јер сам јако везана за маму. Тренутак када су маму одвели… имала сам тада пет година, била сам баш мала. Вељко и ја нисмо знали шта се дешава, нису нам причали. Сећам се само сцене за мој пети рођендан, били смо у Житорађи код баке и деке, а нама је рекла да је у Америци на пословном путу. Звала сам је и она је јецала преко телефона. Питала сам је: „Што плачеш, треба да будеш срећна, рођендан ми је“, а она каже: „Не плачем, не плачем.“ Ја кажем: „Па добро, мама, ако си ти у Америци, што тетка не може да дође? Што сте ме обе оставиле?“ Рекла је: „Па не можемо, заједно смо тамо, имамо посла, не можемо да се вратимо. Ту су бака и дека.“ Нисмо ми знали сигурно две године након тога шта се десило – почела је Анастасија.

Након тога је описала како се осећала кад је схватила да је њена мама била у затвору.

-Нисам је осуђивала. Она је мени стварно све на свету и само сам била тужна што је морала да прође кроз тако нешто у животу – признала је она, а онда је рекла да јој нико никада није ништа лоше рекао о њеним родитељима:

–Не смеју у лице то да кажу. Обично су то људи који се крију иза компјутера и имају слободу да пљују, вређају, разглабају о темама о којима немају појма, хране се тиме. Да ми неко то каже у лице, бурно бих реаговала.

“Пала сам у депресију”

Анастасија каже да их је након тога мама, како би их заштитила, преселила на Кипар, али да је њој то тешко пало, те се угојила 20 килограма.

– У периоду када је мама имала наногицу, Вељко и ја смо због целе хајке пресељени на Кипар. Пала сам у депресију, није ми било ни до чега, тешко сам то подносила. Само сам тражила неки спас, ту празнину да попуним храном. И просто, било ми је тешко да се уклопим, све је било црно, мрачно, само сам јела. Угојила сам се толико да ме је мама једва препознала када смо се вратили – рекла је она.

И даље га сања..

Нажалост, и она и Вељко се не сећају свог покојног оца, и то их и даље много боли, а Анастасија каже да јој долази често у снове.

– Често га сањам и у тим сновима увек се појави на један дан, потом оде, нестане. Није било ништа специјално што сам му ја говорила. Једноставно, нисам се одвајала од њега, стално сам га грлила, причала: „Можеш ли да останеш још мало?“ Не знам како је то имати оца, па да упоредим како је то одрастати без њега. Али тешко нам је било када смо били клинци. Поготово Вељку. Никада није имао очинску фигуру у тим неким мушким стварима, да може да се ослони на оца. Али било је доста тешко и мами. Никада није имала леђа, зато су сви камењем ишли на њу. Лако је жену која је самохрана мајка нападати – признала је певачица.

Pridružite se našim Viber i WhatsApp zajednicama, pratite nas na Google News platformi i budite uvek u toku sa najnovijim događajima!