ДА ЛИ ЈЕ ЈАЧИ ИРАН ИЛИ ИЗРАЕЛ? Статистика показала ко "предњачи" у наоружању (ФОТО/ВИДЕО)

Израел и Иран две су велике регионалне војне силе, а увек када прети опасност од сукоба ових непријатељских земаља и највећих ривала на Блиском истоку, поставља се питање ко је јачи када су војни ресурси у питању. Израелска војска је релативно мања, али технолошки изузетно напредна и добро опремљена.

Иран, пак, има и надмоћ у броју војника и бројних оружаних система, попут артиљерије или тенкова, али се његове оружане снаге ослањају на застарелу технологију у подручјима као што је ратно ваздухопловство.

Укупне бројке о војној моћи ових земаља варирају од извора до извора, а и другачији су критеријуми процене стварних војних способности. Ове податке је објавио Међународни институт за стратешке студије (Интернатионал Институте фор Стратегиц Студиес – IISS) 2023. године, али претпоставља се да обе земље одржавају ове бројке најмање на том , а вероватно и већем нивоу.

Залихе балистичких ракета највећа иранска снага

Што се тиче укупне војне снаге Ирана, према страници Глобал Firepower, која се бави анализом података о војној моћи, наоружању и војним способностима земаља, Иран заузима 14. место по снази на лествици 145 анализираних земаља, док се Израел налази на 17. месту. Иран има један од највећих арсенала балистичких пројектила на Блиском истоку, како је писао New York Тимес цитирајући једног стручњака. Залихе балистичких и крстарећих пројектила које се налазе под командом моћне Иранске револуционарне гарде требало би да су његова највећа снага.

Ту су и хиперсонични пројектили – иранска државна телевизија известила је да је у нападу на Израел у уторак иранска војска први пут користила хиперсоничне ракете Фатах. Никако не треба заборавити ирански програм развоја беспилотних летелица, а када је ваздушна моћ у питању, ради се о застарелој флоти с летелицама старим и 50 и више година, а многе од њих нису оперативне због недостатка резервних делова.

С друге стране, међу стручњацима постоји тема поузданости иранских ракета – амерички обавештајци процењују да је око половине иранских пројектила отказало при лансирању или у лету приликом напада на Израел у априлу

Док западне санкције битно утичу на иранске покушаје модернизације застарелих грана војске и ресурса, Израел располаже најнапреднијим и најсофистициранијим наоружањем у свим гранама оружаних снага – на копну, мору и у ваздуху. Израелски напредни борбени авиони дају тој земљи посебно надмоћ у ваздуху, али Израел се у том делу, како наводе стручњаци, ипак суочава с неколико препрека, што укључује мањак танкера за допуну горива у ваздуху.

Посебно су рањиве иранске ваздухопловне снаге, барем у потенцијалном сукобу с Израелом. Верује се да Иран има само неколико функционалних нападних авиона, међу којима је нешто руских млазњака те амерички ‘винтаге’ авиони Ф-4 и Ф-5, набављени пре 1979. године. Све у свему, Иран наводно има једну ескадрилу од девет авиона Ф-4 и Ф-5, једну ескадрилу руских млазњака Су-24, неколико примерака МиГ-29 те покоји Ф-7 и Ф-14. Истовремено, Израел има на стотине савремених америчких Ф-15, Ф-16 и Ф-35.

Када су у питању саме људске снаге, треба узети у обзир да су Иранци једна од најмлађих популација на свету, која броји близу 90 милиона људи, док Израелаца има око 10 милиона. Кад је Иран у питању, треба разликовати традиционалну војску и Иранску револуционарну гарду (ИРГЦ), коју се сматра доминантним и кључним елементом иранске војне моћи. Процењује се да израелско војно особље укупно броји око 640 хиљада људи, од чега је 169.500 активних војника. У резервном саставу је око 460 хиљада људи, а треба узети у обзир и обавезу служења војног рока.

Гвоздена купола и ирански дронови

Стручњаци сматрају да би у случају сукоба Израел имао војну надмоћ, како офанзивно тако и одбрамбено, али да претњу коју представља ирански арсенал дронова и пројектила никако не треба не треба игнорисати, упркос изузетно моћном израелском систему противваздушне одбране у којем посебно место заузима главна ‘звезда’ – Гвоздена купола.

Иако је деценијама под разним санкцијама, Иран је уложио велика средства у развој домаћег програма наоружања, што је резултирало јефтиним и учинковитим беспилотним летелицама, као и споменутим напредним балистичким пројектилима. Ирански борбени и самоубилачки дронови, с друге стране, могу “изазвати пустош међу цивилним становништвом” ако би били испаљени у великом броју.

Ипак, кад је одбрана у питању, Техеран зависи од низа локално произведених батерија, а располаже и системима из совјетске ере, те неколико америчких и британских система одбране који су у земљу дошли још пре више од 40 година.

Уз њих се Иран може ослонити на домаћи системи Бавар-373, чији би радар, на папиру, требало да може да детектује и прати до 60 мета симултано на удаљености од 450 километара, док би лансер требало да може да нападне шест мета истовремено на максималној удаљености од 300 километара.

Нуклеарни арсенали

Арман, ракетни лансер постављен на камион и представљен 2022. године, требало би да сруши балистичке ракете, што није у стању ниједно од руских оружја тренутно активних у Ирану. Исте је године представљен и Азаракш, компактнији ракетни лансер осмишљен за дронове.

У сваком случају, према бројним стручним проценама, Израел свакако задржава војну надмоћ. Осим оперативне и обавештајне предности Израела над Ираном, он такође располаже нуклеарним одвраћањем. Иако земља то никада није потврдила, верује се да Израел поседује нуклеарно оружје, а Иницијатива за нуклеарну претњу са седиштем у Вашингтону процењује да Израел располаже с око 90 нуклеарних бојевих глава.

Годинама већ постоје гласине да Иран покушава да оформи нуклеарни арсенал, али оне никада нису потврђене.

Рута би им такође била прилично изазовна. Саудијска Арабија и Јордан тешко ће Израелу одобрити прелете преко територије с идејом да нападну Иран.

Поморске снаге

Осим авиона, Израел на располагању има и немачке дизелске подморнице класе “Долпхин”, које стручњаци сматрају идеалним за операције уз обалу. Две најновије подморнице израђене за Израел опремљене су системом АИП (аир-индепендент пропулсион), односно погоном који не захтева ваздух и омогућује им да остану испод површине и по неколико недеља. Подморнице “Долпхин” наоружане су верзијом крстареће ракете за нападе на копнене циљеве.

Извор: Србија Данас/Јутарњи лист