Region Danas
– Rusija se sprema za rat sa Zapadom – rekao je krajem novembra Bruno Kal, šef nemačke obaveštajne službe. Međutim, Kal je upozorio da se ne očekuje veliki napad na teritoriju NATO-a, ali da bi Moskva mogla da pribegne ograničenom napadu ili intenziviranju taktike hibridnog ratovanja kako bi testirala odlučnost alijanse.
NATO se sprema za oba scenarija: totalni rat i suptilnije tehnike destabilizacije u zemljama članicama alijanse.
– Rusija ima više opcija da testira koheziju alijanse – rekao je general-potpukovnik Jirgen-Joachim von Sandrart, bivši šef NATO multinacionalnog korpusa severoistok u Poljskoj, neposredno pre nego što je napustio funkciju u novembru. Hitnost situacije je sada jasna među vojnim i političkim liderima. Komesar Evropske unije za odbranu Andrijus Kubilijus upozorio je u septembru da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da bude spreman za sukob sa NATO i EU u roku od šest do osam godina.
Estonski obaveštajci su upozorili da NATO može očekivati “masovnu sovjetsku vojsku” u narednoj deceniji ako Rusija uspešno reformiše svoju vojsku. Iako bi takva vojska bila “tehnološki inferiorna” u odnosu na NATO, njena “vojna moć bi bila značajna”. Kubilijus je naglasio da NATO mora ozbiljno da shvati ova upozorenja i da se hitno pripremi.
Baltička i istočna Evropa u prvim redovima
Rusija je aktivnim učešćem u sukobu u Ukrajini podstakla Švedsku i Finsku da se pridruže NATO-u, značajno proširivši granicu alijanse sa Rusijom. NATO sada nastoji da poveća potrošnju za odbranu iznad cilja od 2% BDP-a, ali mnoge evropske zemlje istorijski nisu uspele da postignu taj cilj.
Zemlje na istočnoj granici NATO-a prednjače u jačanju odbrane. Baltik – Letonija, Litvanija i Estonija – već su potpisali sporazume o jačanju zaštite svojih granica sa Rusijom i Belorusijom, ključnim saveznikom Moskve. Estonija je najavila izgradnju mreže bunkera, dok Litvanija podiže prepreke poput “zmajevih zuba” da bi zaustavila tenkove.
Poljska, suočena sa pretnjama iz Kalinjingrada i Belorusije, ulaže više od 2,5 milijardi dolara u projekat “Istočni štit”, najveću operaciju jačanja svoje istočne granice od 1945. godine.
Civilna odbrana u fokusu
Pripreme nisu samo vojne. Švedska, Finska i Norveška objavile su vodiče za građane šta da rade u slučaju rata, dok Litvanija planira da potroši 12 milijardi evra na izgradnju skloništa do 2025. godine. Nemačka je počela da pravi spisak skloništa za civilnu upotrebu, a Letonija priprema 5.000 podzemnih objekata za smeštaj građana.
Baltik i istočna Evropa ističu potrebu za jačom protivvazdušnom odbranom. Mađarska je već instalirala sisteme kontrole vazdušnog prostora na severoistoku zemlje, dok saveznici iz NATO-a razvijaju integrisane sisteme vazdušne i raketne odbrane, učeći iz iskustva ruske agresije na Ukrajinu.
Zapadna Evropa zaostaje
Dok su Poljska, Baltik, Finska i Švedska značajno povećale ulaganja u odbranu, zapadnoevropske zemlje deluju sporije. Velika Britanija, Francuska i Nemačka tek planiraju da dostignu cilj NATO-a od 2% BDP-a, dok su Estonija, Litvanija i Poljska već daleko iznad tog praga.
Admiral Rob Bauer, najviši vojni zvaničnik NATO-a, upozorio je da evropska industrija mora biti spremna za ratne scenarije. “Iako vojska dobija bitke, ekonomije pobeđuju u ratovima”, zaključio je Bauer.
Srbija Danas/Index.hr
