Region Danas
[ad_1]
Nemačka i Francuska su u političkoj krizi i pred izborima, što može uticati na Zapadni Balkan i Srbiju
SAD na čelu sa Trampom mogla bi da iskoristi političku krizu u Evropi za nametanje svojih pravila igre
Blic
Činjenica da se Nemačka i Francuska nalaze u političkoj krizi i pred izborima ne odgovara ni Zapadnom Balkanu ni Srbiji zbog mogućeg daljeg jačanja desnice u Evropi, ali i vakuuma koji bi mogla da iskoristi Amerika na čelu sa Donaldom Trampom i nametne svoja “pravila igre”, ocenjuju analitičari.
Gotovo istovremeno dve najjače evropske države našle su se u kriznoj situaciji, zbog čega se postavlja pitanja kako će se to odraziti na dalji proces evrointegracija Zapadnog Balkana, kao i na rešavanje otvorenih pitanja u regionu?
Blic preporučuje
Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike, ocenjuje da “politička kriza u Francuskoj i Nemačkoj nije dobra vest za Srbiju zato što će se nedostatak liderstva ova dva centra preslikati i na Zapadni Balkan”.
Foto: RTS / screenshot
– Za Srbiju svakako nije dobra vest što ovaj dvojac, Nemačka i Francuska, ne funkcioniše u ovom trenutku. Tu mislim da se suočavaju sa izrazitom političkom krizom. Ponovo je pala vlada u Francuskoj i pitanje je kako će se dalje oporaviti. Znamo da je u Nemačkoj došlo do prekida saradnje između koalicionih partnera. Zna se kada nedostaje liderstvo i Francuske i Nemačke, taj vakuum obično neko treći pokušava da popuni – analizira Subotić za “Kosovo online”.
“Tramp će želeti da nametne svoja pravila igre”
Potom se osvrnuo na rezultate američkih izbora.
Foto: CHIP SOMODEVILLA / Getty images / Profimedia
– U ovom trenutku dolazi Tramp koji ima ambicije i zamera štošta EU. On će želeti da nametne svoja pravila igre. Samim tim to će se preslikati i na Zapadni Balkan, odnosno i na Srbiju – rekao je Subotić.
Ipak, kako kaže, dobra vest je da su formirani Evropski parlament i Evropska komisija koji će i “pored izazova koje imaju u Ukrajini, Siriji i Bliskom istoku pokušati da pošalju poruku regionu da žele da zadrže i politički, ali i ekonomski primat”.
– Imajući u vidu da je sada u planu novi Plan rasta i ispunjenje reformi koje bi trebalo da otključaju dodatan novac za države Zapadnog Balkana, a samim tim i za Srbiju jer će najveći deo fondova ići upravo Srbiji kao najvećoj državi Zapadnog Balkana. Pokušaće da reafirmišu taj uticaj i bez obzira na činjenicu da je politička situacija u Francuskoj i Nemačkoj nestabilna, Ursula fon der Lajen, odnosno njena komisija će pokušati da pošalju poruku da ipak možemo da računamo na institucije Evropske unije i u vremenu krize, odnosno u vremenu kada nedostaje liderstvo pojedinačnih država članica – smatra Subotić.
“Fon der Lajen ima otvoren prostor”
Dodaje da je mogućnost da se kriza u dve najmoćnije evropske države prelije i na novu evropsku administraciju “svedena na minimum”.
Foto: Strahinja Aćimović / Tanjug
– Države članice neće moći mnogo da se mešaju. Kroz evropski parlament su prošli svi komesari koje je izabrala Ursula fon der Lajen i sada ona ima otvoren prostor pred sobom da narednih pet godina deluje na način koji ostvaruje njene ambicije i strateške ciljeve koje je utvrdila zajedno sa ostalim institucijama u Evropskoj uniji – ističe Subotić.
Takva slika će ostati čak i da na izborima u Francuskoj ili Nemačkoj na vlast dođe desnica. Ipak, njeno jačanje bi, na duže staze, moglo da utiče na promenu klime unutar EU.
– Na duže staze, ukoliko Evropa bude klizila dalje udesno oni mogu putem saveta da odlučuju na implementaciju politika koje je komisija zamislila imajući u vidu da se za veliki broj politika, uključujući i politiku proširenja i dalje zahteva jednoglasnost. Dakle, 27 članica moraju da se slože kada se odlučuje o otvaranju Klastera, sve članice se pitaju i da li će se uvesti sankcije ili neće protiv Rusije ili drugih zemalja – zaključuje Subotić.
Politika nove administracije SAD – ključno pitanje
Slično mišljenje ima Igor Novaković, viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), koji kaže da “politička kriza i izbori u Nemačkoj i Francuskoj ne bi trebalo da donesu veće iznenađenje za region Zapadnog Balkana”.
Foto: Vladimir Živojinović / Ringier
– Tu je osnovno pitanje da li će eventualno i u jednoj od te dve države da ekstremna desnica dobije veći broj glasova i samim tim da dobije priliku za formiranje, odnosno ulazak u vladu ili za uticaj na politiku vlade. Jer, evropska administracija trenutno reflektuje, podržana je od strane najvećih političkih porodica u okviru evropskog parlamenta i činiće nove okosnice novih vlada i Francuske i Nemačke. Najverovatnije. Tako da mislim da do nikakve promene tu neće ni doći – navodi Novaković za “Kosovo onlajn”.
Kako kaže, ključno pitanje za EU i region je “kakva će biti politika nove američke administracije”.
– Postoji jako puno spekulacija, a koje će biti praktične primene i posledice mi to još ne znamo. I samim tim to će uticati i na politike velikih evropskih država prema Zapadnom Balkanu – zaključuje Novaković.
Blic
