Region Danas
Sukob između Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića obeležio je godine nakon petooktobarskih promena
Tenzije među njima porasle su nakon ubistva Momira Gavrilovića i izručenja Slobodana Miloševića
Blic
Odnos Vojislava Koštunice, bivšeg predsednika SRJ i premijera Srbije i Zorana Đinđića, ubijenog premijera Srbije, obeležio je prve godine petooktobarskih promena, a mnogi u tome vide i glavni razlog zbog čega reforme nakon revolucije nisu bile u potpunosti uspešne. Sukob između Koštunice i Đinđića počeo je praktično dan nakon Petog oktobra, mada različite vizije dvojice lidera DOS-a bile su vidljive i pre toga. Nakon ubistva Đinđića dugo se govorilo o političkoj pozadini atentata, tužilaštvo je najavljivalo i saslušanje Koštunice, ali do toga nikada nije došlo.
Čim je Koštunica i zvanično postao predsednik SR Jugoslavije posle pada Miloševića bilo je jasno da ne deli u potpunosti iste stavove sa Đinđićem u vezi sa narednim koracima. Te razlike su bile uočljive i na skupu Strategija reformi u organizaciji Centra za liberalno-demokratske studije koji je održan svega devet dana pre predsedničkih izbora 2000. godine na kojima je DOS pobedio.
Blic preporučuje
Đinđić hteo brže reforme
Đinđić se zalagao za brže i sistemske reforme dok je Koštunica smatrao da sve promene moraju biti usklađene sa zakonima i Ustavom što je neminovno zahtevalo duži vremenski period za sve korake.
Tri meseca nakon predsedničkih izbora u SRJ održani su parlamentarni izbori u Srbiji na kojima je DOS ponovo ubedljivo pobedio. S tim što je popularnost Koštunice kao novog predsednika SRJ za ta tri meseca značajno porasla zbog čega je tražio i dobio da njegova stranka DSS dobije isti broj poslaničkih mesta u parlamentu kao Demokratska stranka na čijem je čelu bio Đinđić koji je postao novi premijer Srbije.
Foto: EPA/Srdjan Suki / EPA;
Tenzije između dvojice lidera porasle su u proleće 2001. godine posle ubistva Momira Gavrilovića, agenta DB-a, neposredno nakon razgovora u Koštuničinom kabinetu.
Otvoreni sukob nakon izručenja Miloševića Hagu
Prvi veći i otvoreni nesporazum između dvojice lidera nastao je 28. juna 2001. godine kada je Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu. Koštunica je rekao da za to nije znao i tvrdio je da je ceo posao obavljen protivzakonito. U znak protesta DSS je istupio iz poslaničkog kluba DOS-a da bi u avgustu 2001. godine napustio i Đinđićevu vladu.
Koštunica je u to vreme govorio da vlada sprovodi “lažne reforme” i napravio je poređenje sa reformama „u našoj bivšoj zemlji prvi put lansiranih 60-ih, sa pogubnim rezultatom“. Kako je rekao, tadašnji “Ustav SRJ ne predstavlja odgovarajući ustavni okvir u kome bi se odvijale suštinske reforme institucija“, ali i dodao da političke volje za promenom Ustava naročito sa crnogorske strane nema. Zbog toga je ponovio da se „dok se ne promene, Ustav i zakoni se moraju poštovati“.
Foto: Sasa Stankovic/EPA / EPA;
S druge strane, Đinđić je ocenio da se od Vlade Srbije očekuju „brze i sistemske reforme, ali da se sve dešava u skladu sa svim propisima i polako“. Zato je Đinđić kao strateški cilj postavio kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji do 2004. i članstvo do 2010. godine.
Pobuna “Crvenih beretki” nova jabuka razdora
Krajem 2001. godine došlo je do nove “jabuke razdora” između Đinđića i Koštunice. Pripadnici “Crvenih beretki”, policijskih jedinica za specijalne operacije koja je pod punom ratnom opremom blokirala autoput na Novom Beogradu. Đinđić je odmah to nazvao pobunom dok je Koštunica to okarakterisao kao štrajk i ocenio “kao što lekari štrajkuju u belim mantilima, tako i vojska štrajkuje u svojim radnim to jest ratnim odelima”.
Foto: SASA STANKOVIC / EPA;
Pošto su napustili poslanički klub DOS-a, poslanici DSS su gotovo paralisali rad parlamenta što je Đinđića toliko “izbacilo iz takta” da je u jednom trenutku uzviknuo „idite kući pa spavajte, bre“.
DOS oduzeo mandate poslanicima DSS-a
Netrpeljivost je kulminirala kada je DOS odlučio da oduzme mandate poslanicima DSS-a što se tada smatralo velikom greškom Đinđića koji nije hteo da raspusti vladu i ide na nove izbore jer je Koštunica u to vreme bio ubedljivo najpopularniji političar u Srbiji.
Nakon ubistva Đinđića 12. marta 2003. godine i akcije “Sablja” organizovani su vanredni parlamentarni izbori krajem te godine na kojima je posle SRS-a (27,6 odsto) najviše glasova osvojio DSS 17,7 odsto dok je DS na trećem mestu dobila 12,6 procenata.
DSS je posle tih izbora formirao manjinsku vladu zajedno sa G17+, SPO i Novom Srbijom uz podršku SPS-a u parlamentu.
Koštunica u središtu priča o političkoj pozadini ubistva
Ubistvo Đinđića pokrenula je i brojna pitanja o političkoj pozadini atentata. U središtu tih pitanja nalazio se i Koštunica, a tokom 2011. godine bilo je nekoliko najava iz tužilaštva da će u sklopu istrage o političkoj pozadini ubistva premijera biti saslušan i Koštunica.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Lider DSS-a je izjavio da ne postoji odgovornost ni njegova ni njegove stranke u političkoj pozadini ubistva Đinđića.
– Tužilaštvo zna da nema osnova da budem svedok, problem je u tome što DSS svakodnevno svedoči o raspadanju Srbije – rekao je 2011. godine Koštunica koji nikada nije ni saslušan na tu temu.
Vladeta Janković: Bezbednosne službe krive za razdor Đinđića i Koštunice
Vladeta Janković, dugogodišnji visokopozicionirani član DSS-a, nedavno je komentarisao odnos Đinđića i Koštunice i ocenio da je to “nesumnjivo uticalo na kraj demokratskih promena”.
Foto: Petar Marković / Ringier
Za taj razdor Janković je okrivio bezbednosne službe koje su se, kako je rekao, još pred kraj vladavine Slobodana Miloševića duboko infiltrirale u opoziciju.
– To su bili neki njima vrlo bliski ljudi kojima su i jedan i drugi verovali, a koji su uporno i podmuklo podlivali vodu i jednog i drugog trovali lažnim informacijama – tvrdi Janković.
Korać: Đinđić bio nosilac demokratske tranzicije, a Koštunica otpor
S druge strane, Žarko Korać, koji je bio zamenik premijera u Đinđićevoj vladi, smatra da bezbednosne službe nisu imale veze sa sukobom Đinđića i Koštunice i tvrdi da je uzrok razdora bila “činjenica da je Koštunica bio protiv saradnje s Hagom i da je započeo fundamentalnu rehabilitaciju ideologije devedesetih godina“.
Foto: Milan Ilić / RAS Srbija
– Đinđić je bio nosilac demokratske tranzicije, a Koštunica je od početka predstavljao suštinski otpor toj tranziciji – ocenio je Korać.
Kako je rekao, Đinđić nije bio osvetoljubiv i tvrdi da su ga zapravo ubili oni kojima je stalno davao šansu.
– On je mislio da će oni, kad Srbija krene na bolje, to da shvate i da mu se priključe, on je doslovno shvatao parolu DOS “Mi pobeđujemo svi dobijaju” – kazao je Korać uz ocenu da je tu Đinđić bio “dobronamerno naivan”.
Blic
