Gašenje našeg tela nakon smrti može da bude fascinantno i zastrašujuće – ukoliko se osmelite da idete korak dalje.
Kada čovek umre, slično kao i kod životinja, dolazi do određenih hemijskih reakcija i telo počinje prirodan proces raspadanja. Holi Vilijams, pogrebnica iz Teksasa, za BBC je opisala svoj posao na primeru pokojnika Džona.
– Potrebno je samo malo snage da bi se slomilo – napominje pogrebnica Holi Vilijams podižući Džonovu ruku i nežno savijajući prste i lakat pokojnika – Što je svežije telo, to mi je lakše da radim.
Vilijams govori nežno i ima, s obzirom na posao, veoma veselo raspoloženje. Ona je u dosadašnjem radu videla i radila na mrtvim telima još kao mala. Ima 28 godina i do sada je na njenom stolu ležalo barem 1.000 mrtvih tela.
Džon je umro oko četiri sata pre nego što je doveden u mrtvačnicu. Bio je relativno zdrav tokom celog života. Radio je na poljima nafte u Teksasu i u tom poslu je bio fizički aktivan, te je bio u dobroj kondiciji. Nekoliko decenija pre smrti je ostavio cigarete, a alkohol je pio samo povremeno. Zatim je jednog hladnog januarskog jutra doživeo snažan srčani udar, pao na pod i gotovo momentalno umro. Imao je samo 57 godina.
On sada leži na Holinom metalnom stolu, njegovo telo je umotano u beli čaršav, hladan je i na koži se naziru zeleno-ljubičasti tragovi koji ukazuju na početak raspadanja.
Naučnim jezikom rečeno, ovo su procesi kroz koje naše telo prođe nakon smrti:
Razgrađivanje tela počinje već nekoliko minuta nakon smrti sa procesom koji se zove “autolysis” (samoraspadanje).
Ubrzo nakon što srce prestane da radi, ćelije ne dobijaju kiseonik, i toksini dovode do hemijskih reakcija unutar njih, te dolazi do degradacije ćelija. Ovo se najpre dešava u slezini i jetri, a potom i u svim ostalim organima i tkivima.
Oštećene krvne ćelije počinju da se izlivaju iz oštećenih krvnih sudova i smeštaju se u kapilarima i malim vanama što dovodi do promene boje kože.
Temperatura tela opada sve dok se ne svede na temperaturu okoline.
Nakon smrti, ćelije više nemaju energetski pokretač, te proteini ostaju “zaključani” na istom mestu. Tako telo ostaje ukočeno, pre svega kapci, vilica, vrat i udovi. To je razlog zbog kojeg neko ko umre sa otovrenim očima, ostaju mu tako.
U ovoj fazi, unutar tela se poveća broj bakterija. Najveći broj njih se povećava unutar stomaka, gde se nalaze trilioni bakterija od najmanje 1.000 različitih vrsta.
Imuni sistem prestaje da radi, što dozvoljava mikrobima da se šire i razmnožavaju.
Pod uticajem hemijskih reakcija, pojavljuju se plikovi po telu i stvara se gasni pritisak koji nekada dovede do eksplozije stomaka.
Različite vrste larvi dovršavaju proces raspadanja, koje stvara veoma plodno zemljište na kojem se najčešće sade različite vrste bilja i cveća.
Izvor: srbijadanas.rs