Region Danas
Prosečna starost obolelih je 59 godina, a uglavnom su muškarci zaraženi – njih 42, dok je 20 žena, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut” u izveštaju o groznici Zapadnog Nila od 30. septembra.
Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod ljudi u Srbiji krajem jula 2012. kada su stigli zvanični testovi kojima je to moglo da se potvrdi, kaže infektolog Dragan Delić.
– Ovih 62 je očekivan broj, nema razloga za paniku.
– Od zaraženih 80 odsto će biti bez simptoma, a 20 će imati povišenu temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima, možda neke ospe – kaže doktor Delić za BBC na srpskom.
Samo jedan od 150 pacijenata može imati težu kliničku sliku, što su po pravilu stariji bolesnici sa visokim pritiskom, dijabetesom i drugim pridruženim bolestima.
Od 2012. do 2020. zabeleženo je ukupno 1032 slučajeva ove groznice sa 98 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa virusom Zapadnog Nila.
Virus je do oktobra 2024. kod ljudi zabeležen i u zemljama regiona – Sloveniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, kao i drugim evropskim državama, prema poslednjem izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti.
Šta je virus Zapadnog Nila?
Virus Zapadnog Nila širi se ujedom zaraženog komarca.
Glavni prenosilac je Culex pipiens, vrsta odomaćena i u Srbiji.
Komarac se može zaraziti nakon što ujede zaraženu pticu.
Različite vrste ptica su glavni rezervoar zaraze dok je čovek slučajni i takozvani slepi domaćin, te se infekcija sa njega dalje ne prenosi.
Simptomi bolesti javljaju se do dve nedelje nakon uboda zaraženog komarca.
Sezona virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra.
Koji su simptomi?
Većina ljudi inficiranih virusom Zapadnog Nila nema nikakve simptome i znake bolesti, navode iz Batuta.
Kod manjeg procenta zaraženih osoba, približno kod petine, simptomi podsećaju na oboljenje slično gripu, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom.
Međutim, kod pojedinih osoba – manje od jednog procenta – dolazi do ozbiljnije kliničke slike i ti pacijenti moraju na bolničko lečenje.
Simptomi težih oblika bolesti su glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza.
Posle preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su: umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.
Simptomi virusa uglavnom prolaze u roku od nekoliko dana, ali postoje slučajevi kada mogu da potraju i nekoliko nedelja.
Već 2013. u Srbiji je lečeno 182 bolesnika sa kliničkom slikom neuroinfekcije – odnosno upale mozga, moždanica ili kičmene moždine, kaže Delić.
– Smrtnost je u početku kod bolesnika sa tim najtežim formama bila 12 do 18 odsto – kaže doktor.
Smrtnost je veća kod starijih, naročito kod ljudi iznad 60 godina života.
Gde se mogu zaraziti?
Virus Zapadnog Nila prvi put je identifikovan u Ugandi 1937. godine.
U skorije vreme, epidemije su izbijale i u severnoj Americi, Africi, Aziji i istočnoj Evropi.
Groznica Zapadnog Nila prisutna je na pojedinim područjima Evrope još od šezdesetih godina prošlog veka, a sporadični slučajevi i manje epidemije među ljudima registrovani su u nekoliko zemalja istočne i južne Evrope tokom poslednjih 15 godina.
Otkud virus Zapadnog Nila u Srbiji?
U Srbiji postoje ptice selice koje iz Afrike prenose virus, značajne vodene površine, domaći komarce, kao i stanovništvo koje nije steklo otpornost na taj virus, a te četiri stvari su dovoljne za širenje infekcije, objašnjava Delić.
Institut za javno zdravlje Srbije uvrstio je ovaj virus među pet onih kojih predstavljaju pretnju po zdravlje stanovništva usled promene klime.
Blage zime i kišovita, topla leta, usled klimatskih promena, idealni su uslovi za razmnožavanje komaraca.
Kako se zaštititi?
Nema specifične zaštite protiv groznice Zapadnog Nila.
Naučnici su 2002. godine počeli da razvijaju vakcinu protiv ovog virusa, a 2015. u Velikoj Britaniji počela su prva ispitivanja vakcine na zaraženim osobama.
Profesor Kris Kurtis sa medicinske entomologije na Londonskoj školi za higijenu kaže da ljudi ne bi trebalo da brinu zbog virusa, ali da je svakako dobro da ga budu svesni.
– U periodu od nekoliko desetina godina, dovoljno ljudi će imati ovaj virus i oporaviti se da postanu imuni na njega – rekao je ranije Entoni Fauči iz Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti SAD za BBC.
Ovaj 83-godišnji lekar, koji je bio vodeći američki stručnjak tokom pandemije korona virusa, ovog leta je kratko bio u bolnici upravo zbog infekcije Zapadnog Nila, ali sa blažim simptomima nalik gripu i brzo se oporavio.
Izvor: Srbija Danas/Blic
