Kada je stigla vest da je u Nemačkoj zaustavljen voz, a potom i cela stanica bila evakuisana zbog sumnje na Marburg virus, nikom nije bilo svejedno. Čak ni onima koji nisu bili potpuno sigurni koliko je ovaj virus opasan. Posle korone, pomisao na smrtonosne viruse pa i sam pomen bilo kakve epidemije unosi ljudima nemir. Potpuno opravdano.
Upravo na Blic televiziji možete saznati kako se Srbija izborila sa Marburg virusom.
Marburg virus ni malo nije naivan. Ubraja se među najopasnije na svetu. Svrstava se u istu vrstu virusa kao i ebola. Izaziva jaku temperaturu ali i krvaranje, a stopa smrtnosti je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 50 %, mada je u poslednjih nekoliko zaraza išla i do 90 %.
Vakcina ne postoji
Prenosi si se baš kao i ebola, najpre sa životinje na čoveka, a potom može da se širi dodirom sa obolelim i putem telesnih tečnosti. Trenutno žarište je u Ruandi gde je obolelo 49, a preminulo 12 ljudi. Vakcina ne postoji.
Ovaj opaki virus ime nosi po nemačkom gradu Marburgu gde je prvi put i otkriven. Ali, te 1967. godine, u isto vreme, virus je stigao u Beograd, u tadašnjoj Jugoslaviji. Od njega obolevaju veterinar sa Torlaka i njegova supruga koja ga je negovala u prvim danima bolesti. O tom slučaju gotovo sve zna naša današnja gošća profesorka doktorka Elizabeta Ristanović, načelnica Odeljenja za mikrobiološku genetiku i imunologiju na institutu za mikrobiologiju VMA, a sa nama je večeras i epidemiolog Slavica Maris načelnik Jedinice za zarazne bolesti iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Blic