Region Danas
Vasiljević objašnjava da se kao posledica čovekovog delovanja u atmosferi stvara efekat staklene bašte, koji i dovodi do poremećaja klime na našoj planeti.
Efekat staklene bašte nastaje kada ljudske aktivnosti emituju gasove staklene bašte u atmosferu, stvarajući sloj koji deluje poput poklopca na šerpi sa vodom koja se greje na šporetu.
– U normalnim uslovima, toplota sa Zemlje se ispušta u svemir, ali prisustvo tih gasova zadržava toplinu, akumulirajući je u atmosferi. Postoji slika koja može pomoći da se to bolje razume: kada bi se stavio poklopac na šerpu sa vodom koja se greje, voda bi vremenom počela da vri jer toplota ne može da izađe. Ovaj proces dovodi do zagrevanja atmosfere, bez dodatnog unosa toplote, jer toplota jednostavno nema gde da ode. Posledica ovoga je promena vazdušnih kretanja, vetrova i morskih struja, što menja klimu – kaže Vasiljević.
Ove promene uzrokuju neuobičajene vremenske fenomene, kao što su visoke temperature usred zime i iznenadne padavine tokom leta.
Ekstremni vremenski uslovi posledica zagrevanja atmosfere
– Ovo što se dešava na Floridi je manje-više uobičajeno. Međutim, ne u ovoj meri i ne u ovom intenzitetu da voda dolazi u ogromnim količinama i ne zadržava se u zemlji, a da zatim imate velike suše. Ovakvi ekstremni događaji dešavaće se, nažalost, često, a dešavaće se i nama. Svašta će nam se dešavati – upozorava Vasiljević.
Kao jednu od posledica klimatskih promena Vasiljević navodi stravične poplave koje su naš region pogodile poslednjih nedelja.
– Ove godine imamo poplave u Bosni i Hercegovini sa ogromnim posledicama. Tu je i nevreme na jugu Francuske, koje uopšte nije uobičajeno za taj deo Evrope. Zamislite da dođe tornado u Srbiju, to se do sada nikada nije desilo, ali nije isključeno da će se desiti! Kretanje vazdušnih struja je potpuno neuobičajeno. Dolazi do sukoba hladnih i toplih frontova, što i prouzrokuje takve manifestacije poput čudnih vetrova, velikih oluja i puno padavina. Na sve ćemo ovo morati da se naviknemo, ali i da radimo na tome. Već godinama se apeluje da sve što se dešava jeste u velikoj meri rezultat ljudskog delovanja. Mi, svojim delovanjem, emisijama tih gasova, činimo da te klimatske promene budu ovakve. Svake zime kada vidite kako dim kulja od nečega, to je mali dodatak nazad poklopcu i to je naš problem. Automobili, industrija, sve emisije koje generišemo svojim aktivnostima doprinose ovim klimatskim manifestacijama – kaže Vasiljević u emisiji “Blic dan”.
Katastrofe podstiču zdravstvene probleme
Posledice od nepogoda uzrokovanih klimatskim promenama mogu biti katastrofalne, ističe Vasiljević i navodi nekoliko primera iz bliske istorije.
– Jedan manje poznat incident desio se 1972. godine kada je rudarski radni kamp na Staroj planini, koji je radio od 1963. do 1965. godine, doživeo provaljivanje jalovišta zbog velikih kiša. To je dovelo do zagađenja Trgoviškog Timoka i kasnije Knjaževca. Posledice su bile dugotrajne, sa zabeleženim povećanjem broja obolelih od raka u Knjaževcu 1980. godine – kaže Vasiljević i dodaje zabrinjavajuće podatke:
– U Srbiji postoji preko 150 nesanitarnih deponija, često lociranih pored reka, koje mogu biti ozbiljna pretnja ako dođe do poplavnih voda. U zemlji je registrovano i više od 3500 divljih deponija koje dodatno doprinose ekološkom riziku – kaže Vasiljević.
Srbija Danas/Blic
