U školama u Srbiji zabeleženi su alarmantni slučajevi vršnjačkog nasilja
Ministarka prosvete izrazila zabrinutost zbog učestalosti incidenata uoči zaključivanja ocena
U poslednje vreme, u školama u Srbiji zabeleženi su alarmantni slučajevi vršnjačkog nasilja, a Bojana Šlajmer, psihološkinja, istakla je da bi svako nasilje trebalo prijaviti policiji jer se svako nasilje prvo podvodi pod psihološko nasilje, a kasnije eskalira u fizičko kada nečiji život postaje ugrožen
Samo tokom jučerašnjeg dana imali smo nekoliko jezivih slučajeva vršnjačkog nasilja. Dečak (12), kako tvrdi njegova majka, već godinama trpi jezivo verbalno nasilje, uz pretnje i konstantno ponižavanje, od vršnjaka, a juče je došlo do eskalacije kada je nasilnik pretukao svog vršnjaka u Osnovnoj školi “Danilo Kiš” u Beogradu.
Blic preporučuje
Pre toga pojavio se jeziv snimak iz takođe osnovne škole, ovaj put iz Kaluđerice, na kome se vidi kako dečak od osam godina sa nožem čije je sečivo dugo 20 centimetara juri dvojicu drugova po školskom dvorištu!
Podsetimo, i na to da je nedavno u Beogradu učenik najavio da će doneti pištolj u školu, dok je drugi dečak od 13 godina drugarima u toaletu pokazivao oružje, čija je priroda još uvek nepoznata. Takođe, u Subotici, učenik osmog razreda je napao drugaricu nožem, zadavši joj povrede na ruci i nozi, ali srećom nije životno ugrožena. Potom, u školi u Pančevu učenica (8) drugog razreda osnovne škole je devojčici (10) u školskom toaletu bacila naočare u WC šolju, svukla joj pantalone i strgla donji veš.
Đukić Dejanović o nasilju među vršnjacima u školama
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, gostujući nedavno u emisiji „Blic uživo“ naglasila je da postoji zabrinutost zbog učestalosti ovakvih incidenata, koji se događaju posebno uoči zaključivanja ocena.
– Ovi događaji ukazuju na rastući problem nasilja među vršnjacima u školama – istakla je ona.
“Nasilje je normalizovano u ovom društvu”
Sociološkinja Zorica Mršević podsetila je da je i ranije bilo nasilja, samo tada nije bio ovoliki fokus na njemu.
– Sećam se niza događaja – gađali smo nastavnika likovnog olovkama, bili smo nevaljali, po današnjim kriterijuma to ne bi bila nikakva idila, bilo je dosta nasilja koje se smatralo delom odrastanja. Tako ne treba da bude. Nije se na svaku tuču ovako reagovalo, ova neka vrsta pažnje i jeste nešto što potencijalni nasilnici žele da izazovu – kaže Mršević.
Foto: shutterstock
Kada je u pitanju slučaj osmogodišnjakinje iz Pančeva, koja je zlostavljala svoju drugaricu u školskom WC-u, Mršević napominje da je u pitanju pojedinačan slučaj.
– Ovo se ne može očekivati od svih osmogodišnjaka. Nasilje je normalizovano u ovom društvu i mi možemo samo da se molimo Bogu da se dete vrati živo i zdravo kada ode u školu. Sa društvenim mrežama svaka situacija dobije ogroman publicitet – podvukla je ona.
Osvrćući se i na slučaj škole na Vračaru gde je učenik pretio da će na nastavu doneti pištolj, Mršević objašnjava da je u pitanju želja za skretanjem pažnje.
– Dete je htelo pažnju i pažnju je dobilo. To će biti i motiv nekim drugim mladim ljudima da budu jako važni. Agresivnost treba usmeriti u pozitivnom pravcu, da se ispolji kroz sport. Svi mi imamo jedan nivo agresivnosti, samo je pitanje da li će nas vaspitanje preusmeriti da ta agresivnost bude usmerena na neki uspeh – kaže Mršević.
3.592 prijave nasilja od maja 2023. godine
Psihološkinja Bojana Šlajmer kaže da putem Nacionalne platforme “Čuvam te” imamo 3.592 prijave nasilja od maja 2023. godine.
– Postavlja se pitanje kako da pomognemo toj deci. Sve kreće iz porodice, prvo nas vaspitavaju roditelji i staratelji, a kasnije i škola. Međutim, može da se desi da deca gledaju određene sadržaje koje kasnije kopiraju. Kada je u pitanju agresija koja je sve prisutnija kod dece, ona ima dva oblika: destrukciju, koja se iskazuje dominacijom nad žrtvom i autodestrukciju, koja može da se ispolji i suicidom – objašnjava Šlajmer.
Foto: cuvamte.gov.rs, Shutterstock / Ringier
Ona upozorava da nasilje često menja svoj oblik, prelazeći iz vršnjačkog u istopolno nasilje, a zatim se može manifestovati i kao nasilje nad pojedincima unutar grupica.
– Ovi fenomeni predstavljaju ozbiljne probleme u školama i zajednicama. I postavlja se pitanje kako se odupreti nasilju i kako edukovati mlade ljude, jer samo podsticanje empatije i solidarnosti nije dovoljno – kaže Šlajmer.
“Svako nasilje prijaviti policiji”
Ona podvlači i da su deca postala sve nasilnija, a da bi se razumeo ovaj fenomen, potrebno je analizirati različite studije slučaja koje se bave ovim pitanjem. Napominje da se nasilje zaista povećava i da u ovim pojedinim slučajevima koji dospevaju do javnosti jasno vidi velika eskalacija nasilja.
– Svako nasilje odmah treba prijaviti policiji, jer svako nasilje se prvo podvodi pod psihološko nasilje, a kasnije eskalira u fizičku komponentu kada nečiji život postaje ugrožen. Tu važnu ulogu ima Centar za socijalni rad, a treba uključiti i sve ostale institucije, poput Ministarstva prosvete i pravde. Ono što je jako važno upravo jeste suština priče da se mi uvek bavimo nekim zakonima, zakonskim normama, regulativima, zakonskim kaznama, ali suština je da nešto treba menjati. Da li mi trebamo da strahujemo od nekog devetogodišnjaka koji može da nas ugrozi fizički? Mi sada strahujemo od toga da se ta eskalacija nasilja spušta na sve niže granice – napominje Šlajmer.
Blic