Sekta je aktivna na crnogorskom primorju i iznajmljuje hotele radi promovisanja svojih učenja
Stručnjaci tvrde da u Srbiji deluje stotinak sličnih opasnih grupa, uključujući dvojicu poznatih sportista
Osnovno državno tužilaštvo ispituje da li je na Žabljaku, turističkom centru na severu Crne Gore, organizovano okupljanje pripadnika zabranjene ruske sekte “Ašram šambala”. Istražitelji za sada nisu prikupili dokaze na osnovu kojih bi članove ove sekte povezali sa nekim krivičnim delom, ali ispituju da li njihov boravak u Crnoj Gori ugrožava nacionalnu bezbednost, zbog čega se razmatra i njihovo proterivanje.
Za sada se sa sigurnošću ne zna mnogo o delovanju ove sekte na teritoriji Crne Gore, ali, prema stavu ruskih vlasti u toj zemlji, ona je odgovorna za nestanak najmanje 15 osoba, uključujući i odgovornost za grupna silovanja.
Blic preporučuje
Rusi su ovu sektu zabranili još 2014. godine, pod sumnjom za nestanak 15 osoba iz Rusije i Belorusije. Posebno su aktivni na crnogorskom primorju, gde boravi na stotine hiljada Srba svake godine. Kako je otkriveno, iznajmili su nekoliko hotela u kojima su promovisali svoje učenje kroz knjigu ‘Put budale’. Ali i kako bi zaradili novac jer su se bavili snimanjem online orgija, a sve je bilo pod paravanom kurseva joge.
Sekte u Srbiji
Stručnjaci tvrde da u Srbiji deluje stotinak ovakvih opasnih grupa.
Aleksandar Stričević koji je preživeo i uspeo da se izvuče iz ruku sekti, ispričao je za emisiju “Blic uživo” svoje iskustvo koje je doživeo sa samo 12 godina.
– U trenutku kada se to dogodilo, 2002. godine, tada je internet tek krenuo tek da se razvija u Srbiji i u tom trenutku nisu postojale društvene mreže. To se radilo preko IRC kanala, to je bi jedini dostupan kanal za četovanje tada. Ja sam preko četa stupio u kontakt sa ljudima koji su mi se tada činili prijateljski nastrojeni. Davali su mi podršku u nekom teškom periodu života. Tada smo mi imali baš tešku porodičnu tragediju, gde sam izgubio sestru i jednostavno nekako smo se u porodici udaljili jedni od drugih. I ja sam dobio pozivnicu u jednu od privatnih soba i tamo sam ušao u komunikaciju sa grupom ljudi koji su takođe imali neke probleme. Nekako je bila sredina koja je odavala utisak podrške u svemu tome, a ja sam u tom trenutku bio zapravo dete, imao sam 12 godina. Prvo je krenulo kao sistem podrške, da bi se kasnije razvila komunikacija u drugom smeru, da se tu postavilo pitanje o religiji i pitali su me “da li verujem u Boga”. Ja sam rekao u tom trenutku da verujem i čovek koji je bio administrator te sobe mi je rekao, “ako on postoji, zašto nije zaštitio tvoju sestru“. I u tom trenutku sam krenuo da sumnjam i u celu tu priču, u to što sam učio ceo život, kako sam odrastao, sumnjam u sebe, sumnjam u svoju religiju i krenuo sam da padam zapravo pod njihov uticaj. Komunikacija je trajala nekoliko meseci, da bi onda krenula priča o sekti – kazao je on.
Nije želeo da ubija za njih, pa je pobegao, ali tada je već bilo kasno, usledio je horor i progon koji je trajao mesecima.
– Oni su krenuli da komuniciraju sa mnom i onda su pomenuti rituali, to su bili neki sitni rituali, neke kao molitve, ništa ozbiljno u principu, dok mi nisu tražili žrtve. Mislili su da sam ja spreman da uradim to, tražili su me da ubijem bliskog rođaka. Na to nisam bio spreman i jednostavno tada sam se uplašio, pokušao sam da prekinem komunikaciju i tada je krenuo progon mene koji je trajao nekoliko meseci – ističe Aleksandar.
Kako je izgledao proces rituala?
– Ja sam to prijavio roditeljima tek tada, nije korišćena terminologija ubij, nego je to bilo više kao prinos nečega kako bi mi napredovali duhovno, kako bi dobili eto neke bolje živote, neku moć koja je iznad nas. Tako da to je predstavljeno kao jedan deo rituala, da imamo određen broj uboda nožem, naprave se određene okolnosti kako to treba da izgleda i šta treba da se izgovori, kao moleban neki. Nekako išlo je u korak sa tim okolnostima vremena i tim verovanjima ljudi. Deca nisu bila dovoljno obrazovana u tom trenutku, nisu bili čak i roditelji dovoljno obrazovani u svemu tome.
Kako danas izgleda “vrbovanje”?
On ističe da se danas vrbovanje drastično izmenilo u odnosu na ranije godine, a svemu tome doprineo je i razvoj društvenih mreža.
– Danas oni ne deluju na taj način, danas postoje individualni satanisti koji nalaze karte i materijal slobodno na internetu. Nalaze se različiti izazovi i po “TikToku” i okolo pod nekim igricama. Znači, to je danas potpuno drugačiji način vrbovanja nego onaj ranije. Mene su mediji zaštitili u tom nekom trenutku, jer je cela priča otišla medijski zato što se upetljala mnogo veća organizacija koja je otkupila kuće od mojih roditelja da bi se ispostavilo da je to neka druga sekta. I to je samo potvrdilo sumnju da oni deluju uvezano, da su uvezani na nekoj priči, njima ta religija uopšte nije bitna koliko je bitan novac i moć. Oni su ljudi koji se bave novcem, imaju piramidalno delovanje i jednostavno ti ljudi na vrhu piramide ne veruju u to što rade, oni veruju u novac i koriste sve ove ljude ispod njih da bi imali svoju vojsku za neke druge prljave poslove – naveo je Stričević.
Koliko sekti postoji u Srbiji?
Teolog Nebojša Lazić, ističe da u Srbiji postoji veliki broj sekti koje broje više desetina hiljada članova.
Foto: Blic TV / screenshot
– Negde sam našao podatak od pre par godina da ih je stotinak sa više desetina hiljada ljudi. Samo se često stavlja akcenat na satanističke sekte. Satanističke sekte ovako zvuče senzacionalno, primamljive su u tom nekom senzacionalističkom pristupu, ali one ne čine većinu. Većinu čine neke tradicionalnije pseudokrišćanske sekte, sekte koje su vezane za dalekoistočne religije, za taj misticizam koji se sam prožima kroz njihova učenja, kroz njihove doktrine i ostalo. Satanističke sekte koriste hrišćanstvo, koriste crkvu, koriste obrnuti krst kao jedan od motiva, jednostavno kroz to izrugavanje učenja tradicionalne crkve, tradicionalnog hrišćanstva, ili islama, bismo svesni o aktuelnom vektaršijanstvu. To je jedan derviški pokret koji sada u Albaniji dobija možda i državu, koji se vezuje za janičare. Bitno je da znamo da svaka religija ima svoju neku pseudoreligiju koja služi izrugavanju, ali i manipulaciji, vrbovanju i svemu ostalom čemu su podložni njihovi članovi. Sve se odvijaju u jednom zatvorenom krugu, ali postoje i učenja koja su stalno nova, oni svoja učenja nadograđuju. Njihova jedina doktrina je da čine sve da ispune svoje nagone. “Čini što ti je bolje i to nek ti bude jedini zakon”. I s te perspektive moramo da shvatimo koliko su oni opasni, koliko ne postoje društvene norme, ne postoje socijalne norme – naveo je gospodin Lazić.
Teško je boriti se protiv sektaških delovanja, ali, kako ističe Lazić, važno je da stičemo svest njihovog postojanja, kako bismo se zaštitili.
– U Srbiji deluje određen broj sekti, čija su delovanja često pogrešna i bili smo svedoci i kroz razne medijske natpise. Pre par meseci smo imali tragičan slučaj u Novom Sadu kada je stradala čitava porodica, kada su ritualno žrtvovali svoje sinove. Bili su pripadnici autosatanističke sekte, to jest satanističke sekte koja nije imala svoje vođstvo, nego je njeno vođstvo bilo zasnovano na online praktikovanju i učenjima samog Alistera Kroulija. Jako je bitno da znamo na koji način funkcionišu sekte, pa i ova konkretna sekta, kroz praktikovanje joge, gde se joga doživljava kao neki metod oslobađanja čakri, proživljavanja, dolaženja do drugog duhovnog sveta i ostalog. Pazite, jako je teško definisati sektarska učenja i sistemski se boriti protiv njih, ali verujem da je bitno da stičemo svest, baš na ovim primerima iz okruženja, kako da se zaštitimo, zato što je taj socijalni momenat prevažan, zato što je on ključan da zaštitimo naše stare, našu porodicu i sebe – objašnjava teolog Lazić.
Foto: Blic televizija / Ringier
Blic