Haris je daleko nadmašila Trampa u prikupljanju sredstava: prikupila je 2,3 milijarde dolara, od kojih je 1,9 milijardi potrošeno na kampanju. Trampove brojke su skromnije – 1,8 milijardi, odnosno 1,6 milijardi.
Ukupni troškovi oglašavanja iznosili su polovinu troškova izborne kampanje. Istovremeno, troškovi u samo sedam “ključnih” država iznosili su 1,5 milijardi dolara.
Samo u Pensilvaniji, sving državi, obe strane su potrošile 400 miliona dolara na oglašavanje, u poređenju sa 358 miliona dolara između 43 sving države.
Zanimljivo je da je Haris, s obzirom na ogromne iznose koje je prikupila i uložila, uspela da nađe način da se pozicionira kao ozbiljan izazivač, dok je Tramp, sa skromnijim budžetom, bio primoran da se oslanja na svoju bazu i više organizovanih strategija za mobilizaciju glasača, što uključuje jaču aktivnost na društvenim mrežama i direktnu komunikaciju sa biračima.
Ove razlike u prikupljanju i trošenju sredstava ne samo da pokazuju razmeru finansijskog angažmana u ovoj trci, već i mogu imati dugoročne posledice na način na koji se političke kampanje budu vodile u budućnosti. S obzirom na to da je oglašavanje postalo dominantni element u mobilizaciji birača, ovo može stvoriti neravnotežu između kandidata koji mogu da prikupe više sredstava i onih koji se oslanjaju na tradicionalnije oblike političkog angažovanja.