Region Danas
Učenica Julijana Banković opisala tetkicu iz škole kao svog heroja
Dragica je simbol topline i ljubavi u školi
Mame, tate, sportisti, glumci, učitelji, nastavnici. To su očekivani odgovori kada se osnovci odlučuju za svog heroja. Međutim, na likovnom konkursu, Julijana Banković iz Gokčanice kod Kraljeva dala je neočekivan, ali sasvim iskren odgovor.
Julijana Banković ovako piše o tetkici iz svoje škole:
Blic preporučuje
“Moj heroj nije onaj ko nosi plašt i spasava svet. Već je to jedna sasvim obična osoba, koja svakim svojim postupkom pokazuje ljubav i brigu. Njena posvećenost i dobrota ostavile su duboki trag u srcima mnogih koji su je upoznali. A svaki korak koji je napravila u školi bio je korak da se svi osećamo bolje, sigurnije i srećnije.
Đaci – pešaci, kada u zimskim danima dolaze mokri i smrznuti, Dragica je u ulozi roditelja, ne samo tetkice, donosi nam čaj i naloži vatru.
Njena ljubav prema školi i deci se nije promenila. Od početka, njen plavi mantil i opanci postali su simbol, ne samo njenog rada, već i topline koju ova škola nosi u sebi.
Škola miriše na sveže uštipke, koje Dragica nikada ne odbija da pripremi, a mirisi su kao zagrljaji koji čekaju na sve koji uđu.
Dragica nije samo tetkica već istinski heroj naše škole. Uvek nasmejana jer svoje brige ostavlja kod kuće i sprema se da sasluša đačke, baš zato je moj heroj.”
Foto: RTS / screenshot
Ovo je sastav koji je pratio Julijanin rad na likovnom konkursu, ali verno prenosi misli i ostala dva učenika izdvojenog odeljenja Ušćanske škole u Gokčanici.
“Ona brine o nama, čuva nas. Dragica je i drug i kao roditelj i kao nastavnik“, svedoče učenici i dodaju:
“Volim Dragicu, pravi najbolje uštipke i volim je zato što je posebna”.
Foto: RTS / screenshot
“Posao koji ne voliš ne možeš da radiš. A kada voliš posao, da ti prija, meni je to kao druga kuća. Ja kao što radim kod moje kuće, tako radim i ovde isto. I da okrečim i da očistim i da iscepam drva i da naložim, sve što treba da se radi ja sam tu”, objašnjava Dragica.
Foto: RTS / screenshot
I ne kažu samo deca da je Dragica od škole napravila dom.
“Ona brine o svima nama i o nastavnicima. Nikada nismo došli da nas nije pitala kako smo. Uvek nas je ispratila kada krenemo kući, pozdravi nas. Sa zvonom nikada nije zakasnila, čistoći škole u Gokčanici može da pozavidi svaka apoteka“, opisuje Jasmina Ratković, nastavnica srpskog jezika i književnosti.
Generacije koje su pre više decenija izašle iz školskih klupa sećaju se da je u svakoj školi bila bar jedna tetkica koja je bila i više od tetke.
Foto: RTS / screenshot
“Tetkice sada rade svoj posao na drugi način, odrađuju svoj posao, šta treba i to je to. Međutim, Dragica je i dalje drug i prijatelj i savetnik i roditelj. Imala je jedna situacija, davno je to bilo, ne sećam se godina koja je bila, napadao je veliki sneg, mi smo došli autom do dole i zatekli smo Dragicu koja nam čisti put do škole“, kaže Srđan Pušonić, nastavnik muzičke kulture.
Foto: RTS / screenshot
Dragičinom požrtvovanju svedočile su generacija učenika u poslednje tri decenije. I ono je isto i kada ih je u školi bilo više stotina i danas kada ih je samo troje.
(RTS)
Blic
