Region Danas
Njihov zahtev je povećanje osnovne zarade za najmanje 20 odsto i promena uredbe o koeficijentima.
Sindikat insistira na višim platama, poboljšanju radnih uslova, kao i rešavanju problema vezanih za manjak medicinskog osoblja, koji je postao sve izraženiji poslednjih godina. Kako bi se postigao napredak, zaposleni zahtevaju konkretnu akciju i odgovore od nadležnih, uključujući i povećanje budžeta za zdravstvo i obezbeđivanje boljih uslova za rad.
Na pitanje o mogućim pregovorima, iz Sindikata Zajedno poručuju da, iako su otvoreni za razgovore, do sada nisu primili nikakvu inicijativu od strane vlade ili ministarstva. Članovi sindikata ističu da će nastaviti sa štrajkom i pritiscima dok se ne postignu konkretni rezultati koji će unaprediti zdravstveni sistem i obezbediti bolje uslove za rad zaposlenih.
Štrajkovi zaposlenih u zdravstvu u Hrvatskoj nisu novost i ponavljali su se tokom poslednjih nekoliko decenija, a najistaknutiji štrajkovi u zdravstvenom sektoru događali su se u nekoliko navrata, obično usled nezadovoljstva niskim platama, lošim radnim uslovima i manjkom osoblja. Evo nekoliko ključnih trenutaka kada su se u poslednjim godinama događali veći štrajkovi u zdravstvenom sektoru:
1.Štrajk iz 2011. godine:
Jedan od značajnijih štrajkova u zdravstvu u Hrvatskoj dogodio se 2011. godine, kada su sindikati zaposlenih u zdravstvu organizovali štrajk zbog smanjenja plata i velikih rezova u javnom sektoru, koji su usledili nakon globalne ekonomske krize. U tom periodu, radnici su se usprotivili planiranim merama štednje koje su se odražavale na njihovim platama i radnim uslovima. Štrajk je trajao nekoliko dana, a traženo je povećanje plata i bolje uslove za rad.
2. Štrajk u zdravstvu iz 2015. godine:
U 2015. godini, zdravstveni radnici u Hrvatskoj ponovo su izašli na ulice zbog loših uslova rada, niskih plata i velikog opterećenja. Sindikati su tada tražili veća ulaganja u zdravstveni sistem, povećanje plata i bolji radni ambijent, jer je u tom periodu bio izražen manjak zdravstvenih radnika. Štrajk se uglavnom odnosio na medicinske sestre i tehničare koji su tražili povećanje plata i smanjenje radnog vremena.
3. Štrajk iz 2019. godine:
Zdravstveni radnici su štrajkovali i 2019. godine, kada je u Hrvatskoj organizovan jedan od najvećih štrajkova zaposlenih u zdravstvu u poslednjim decenijama. Štrajk je bio usmeren na povećanje plata, ali i na rešavanje problema vezanih za preopterećenost radnika i nedostatak medicinskog osoblja. Zaposleni su tražili veće plate i bolje radne uslove, jer je rad u bolnicama postao izuzetno stresan i iscrpljujuć. Tada su se organizovali i masovni protesti u Zagrebu, a štrajk je potrajao nekoliko nedelja.
4. Štrajk 2020. godine:
Iako štrajk u 2020. nije bio tako masovan kao prethodni, zdravstveni radnici su ponovo tražili bolje uslove tokom pandemije COVID-19, kada su se suočavali sa velikim brojem pacijenata, preopterećenim sistemom i visokim rizikom od zaraze. S obzirom na povećan broj obolelih i stalnu borbu protiv virusa, radnici su tražili povećanje plata, zaštitu radnih prava i bolje sigurnosne uslove.
5. Tehnička i lekarska sestra i štrajk iz 2022. godine:
Još jedan štrajk se desio 2022. godine, kada su medicinske sestre i tehničari, uz podršku drugih zdravstvenih radnika, zahtevali veće plate i bolji status u zdravstvenom sistemu. Ovaj štrajk je bio deo šireg nezadovoljstva sa zdravstvenom politikom države, koja nije pružila odgovarajući odgovor na njihove zahteve za boljim uslovima rada.
6. Aktuelni štrajk u 2023. i 2024. godini:
U poslednjih nekoliko dana, kako ste naveli, štrajk u zdravstvu Hrvatske ponovo je na snazi, a zaposleni u zdravstvenom sektoru zahtevaju bolje uslove rada i povećanje plata. Prema izjavama sindikata, do sada nisu bili pozvani na pregovore, a radnici su odlučni da nastave sa štrajkom dok se njihovi zahtevi ne ispune. To je još jedan u nizu štrajkova u zdravstvenom sektoru koji se ponavljaju zbog dugotrajnog nezadovoljstva sa uslovima u zdravstvenom sistemu.
Ovi štrajkovi obično reflektuju duboke strukturalne probleme u hrvatskom zdravstvenom sistemu, koji uključuju manjak zaposlenih, loše radne uslove, niske plate i, često, nerazumevanje od strane vlasti u pogledu ozbiljnosti tih problema.
