Region Danas
Poslednji u nizu zločina koje su počinila deca samo pokazuju koliko su nažalost mališani u Srbiji postali surovi i skloni nasilju
Javnost je još uvek pod utiskom jezivog zločina koji je počinio dečak-ubica (13) koji je 3. maja ubio devet učenika i radnika obezbeđenja “OŠ Vladislav Ribnikar” na Vračaru, a već je stigla nova strašna vest.
Naime u Tovariševu su 14. aprila dečaci stari samo 10 i 13 godina pretukli penzionera (75) jer nije imao da im da novac koji su mu tražili kako bi kupili banane. Dečaci su ga tada udarili kamenom u grudi, oborili na zemlju i u stilu pravih batinaša nastavili da ga šutiraju dok je ležao bespomoćan.
Čovek je u ponedeljak uveče preminuo, a po našem zakonu ovi dečaci nisu krivčno odgovorni. Oni neće ići u Vaspitno-poravni dom u Kruševcu, ne mogu da budu osuđeni na boravak u maloletničkom zatvoru u Valjevu, ili dobiti neku drugu sličnu kaznu, njima eventualno Centar za socijalni rad može da izrekne meru pojačanog nadzora. A sada se postavlja potanje da li je to dovoljno.
Dečak-ubica koji je počinio nezapamćen zločin trenutno se nalazi na veštačenju u Klinici za decu i omladinu u Beogradu, ali to je to. Zakon je jasan on nije krivčno odgovoran. Sada imamo i dvojicu malih siledžija u Tovariševu, a pre toga smo imali i tragediju u Međulužju kada je brat (14) posle banalne svađe iz lovače puške ubio brata (12).
Mnogi sada kažu ranije nije bilo tako. Nažalost to nije tačno. Podsetićemo samo na neke od zločina koje su počinila deca a koji su zgrozili javnost.
Trojica dečaka su u decembru 2016. godine iz obesti, da bi se zabavili zapalili dvojicu beskućnika iza jednog marketa u centru Novog Sada. Nažalost tada je Dragutin Todorčević (64) zadobio takve opekotine da je u bolnici preminuo.
Svi se sećaju i braće, koji su bili strah i trepet u Beogradu i koji su 2014. godine pretukli književnika Rašu Popova, a pre toga i još jednog penzionera koji je nažalost od povreda preminuo.Ta dva dečaka su danima punili crnu hroniku surovim napadima i tek su uhapšeni kada su napunili 14 godina i onda smešteni u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu.
Nezaobilazan događaj je onaj iz januara 2005. godine kada su trojica maloletnih prosjaka bacili Maradonu Lazića (11) sa Brankovog mosta u ledenu Savu. Telo nesrećnog Maradone nikada nije pronađeno, a trojica delikvenata su imali ipak toliko godina da budu poslati u Kruševac. I nakon što su izašli iz doma nisu se promenili pa su i posle toga u više navrata hapšeni.
Nažalost mogli bi ovako da nabrajamo do sutra. Strašno je da kada se desi nešto ovako svi podignu glas, a onda se sve zaboravi, pa svi budu iznenađeni kada se ponovi. Plašim se samo onoga što bi moglo da usledi posle toga što je učinio dečak-ubica, da li je moguće da neko dete uradi nešto gore.
Iskustvo nas je naučilo da ćemo dočekati i tako nešto, jer nažalost nije pitanje da li će se tako nešto dogoditi, već samo kada će se to desiti.
Izvor: informer.rs
