"Šotra i Sremac su nas lagali" Šok tvrdnje u novoj knjizi: Zona Zamfirova nije Nišlijka, već je s Kosova, a ovo joj je bilo pravo ime

Knjiga “Srbi na Kosovu i Metohiji u 20. i 21. veku” autora Dragoslava Ćetkovića predstavljena je prošle nedelje na skupu u ispunjenoj maloj sali Kolarčeve zadužbine. Izdavačka kuća “Obeležja plus” i Fondacija “Braća Karić”, uz blagoslov patrijarha Porfirija, objavile su ovo delo kao nastavak prve istoimene knjige Ćetkovića iz 2018. godine.

– Zona Zamfirova nije Nišlijka i njene ljubavne pustolovine nisu bile onakve kako ih je opisao Stevan Sremac u drami, niti onakve kako ih je predstavio Zdravko Šotra na filmu. Reč je o slobodnoj, umetničkoj interpretaciji ljubavne priče s kraja 19. veka. Priču je Stevan Sremac čuo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini. Nušić se u ovom gradu družio s viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom, ocem trinaestoro dece, među kojima je bila i Jevrosima, koju su od milošte zvali Zone… Kad je napunila šesnaest godina, Zoni nije bilo ravne po lepoti u Prištini i šire. Upala je u oči svoj momčadiji u varoši, a najviše Maksimu, sinu Koste Gapića, kujundžije. Cela Priština je to znala, pa im je i pesma ispevana – naveo je autor.

Ovu storiju, kao i pesmu o Zoni, čitamo na neočekivanom mestu – u knjizi Dragoslava S. Ćetkovića “Srbi na Kosovu i Metohiji u 20. i 21. veku”.

– Zonino puno ime bilo je Jevrosima Kijametović. Kako se navodi u Ćetkovićevoj knjizi od skoro hiljadu strana, rođena je 15. juna 1874. u Prištini, i tamo živela do 1943, kad je zbog okupatorskog terora nad Srbima izbegla u Beograd. Preminula je 22. novembra 1952. i sahranjena na prestoničkim Novom groblju. Iza nje ostalo je devet unučadi i 14 praunučadi. Jedna od praunuka dobila je ime Zone – navodi autor

Godine 1952, pred kraj života, u vreme upravnikovanja Raše Plaovića, prava Zone gledala je Sremčevu predstavu “Zona Zamfirova” u prestoničkim Narodnom pozorištu. Ostala je priča da nije bila sasvim zadovoljna… Nije joj se dopadalo ni javno ponašanje ondašnje mladeži. Zabeležene su ove reči upućene svojim unukama:

“Vi, današnje devojke, odma sve na megdan, a mi smo znale da sve sakrijemo u jelečiće. Ej, pusta mladost…”

Biografija Jevrosime Kijametović našla se među više od devet stotina leksikografskih odrednica koje sadrži Ćetkovićeva knjiga. Spada u najduže i najzanimljivije. Ostali prostor posvećen je životu i delu znamenitih ličnosti koje su ostavile dublji trag u životu južne srpske pokrajine – bilo da su rođene na Kosovu i Metohiji ili da su tu pridošle iz drugih sredina. Smenjuju se, po azbučnom redu, storije o uzornim domaćicama i vrednim privrednicima, potom o učiteljima i profesorima, o inženjerima, piscima i novinarima, o akademicima izraslina na Prištinskom univerzitetu, o crkvenim velikodostojnicima, o muzičarima, glumcima i drugim umetnicima, o sportistima i drugim stvaraocima na Kosmetu koji su delom obeležili svoje vreme.

Izdavači knjige su “Obeležje plus” (kosovska kuća koja je do 1999. delovala u Obiliću, a potom je preseljena u Beograd) i Fondacija “Braća Karić”. Dragoslav S. Ćetković je dugogodišnji kulturni i književni radnik. Pre nekoliko godina primio je Vukovu nagradu.

Mala Paulina

U obilju biografija stvaralaca sa Kosmeta u različitim oblastima, kao najmlađa izdvaja se povest o Pavlini Radovanović iz Orahovca. Ova devojčica, rođena 2009, prenela je lepotu zavičajne pesme i izvan naših prostora. Pevala je i na prestižnim scenama u svetu. Oprobala se i na filmu – ima ulogu u filmu Lordana Zafranovića “Djeca Kozare”.

Pavlina je pesmu “Orahovcu, bašto rajska” pevala i na promociji ovog leksikona na Kolarcu. O kulturnim i istorijskim dometima ove knjige poneseno su govorili akademik Slavenko Terzić, vladika Ilarion, univerzitetski profesori dr Milivoje Pavlović i dr Živko Kulić, kulturni radnici Petar Jakšić i Ljubiša Maravić i sam autor Dragoslav S. Ćetković. U umetničkom programu učestvovalo je više muzičara iz Gračanice i Beograda, a voditelj je bila Jasmina Stojiljković, prvakinja Narodnog pozorišta iz Prištine.