Region Danas
Dragiša Simić je policijski general poznat ne samo u Srbiji nego i na Kosovu i Metohiji, gde se rodio i odrastao. U to se uverila ekipa Kurira koja je nedavno boravila u južnoj pokrajini. Obišli smo Kosovo Polje, gde je Simke živeo u višečlanoj porodici. Rat i nemiri doveli su do toga da istaknuti pripadnik MUP posle bombardovanja Srbije 1999. napusti rodnu grudu i preseli se u Beograd. On je imao istu sudbinu kao mnogi naši raseljeni ljudi.U našu prestonicu je došao sa četvoo male dece. Nikoga nije imao, već se dobro snašao zahvaljujući profesionalnom radu. Kako tvrde ljudi koji ga dobro poznaju Simke je ostao isti, kako kažu pavi profesionalac jer je uniformu spske polcije obukao sa česnaest godina.
Na samom ulazu u Kosovo Polje upitali smo za Simića.
– Simke, Simke, žandarm, policija? – upitao nas je Albanac Bljerim, što smo potvrdili.
Uputio nas je na Srbina koji živi nedaleko od njegove rodne kuće. Pronašli smo ga, ali nas je zamolio da ne otkrivamo njegov identitet.
– Poznajemo se od 1975. godine. Stric mu je bio prosvetni radnik. Kod škole su imali porodičnu kuću. Ja ga znam dok je radio kao saobraćajni milicioner. To je jedno čestito i pošteno biće. Razumem da vam je zanimljivo gde je odrastao, ali od kuće nema ništa. Tu je Crkva Svete Katarine, oko koje se igrao. Bio sam konobar i on je dolazio službeno u restoran. Igrali smo i fudbal. Sve najbolje mogu da vam kažem o njemu. On ima prijatelje i Albance, svi ga podjednako poštuju. Nema kome nije pomogao, uvek se javi. Živeo je sa ocem i tri brata – otkrio nam je ovaj meštanin.
S njim smo obišli i policijsku stanicu u kojoj je Simke počeo karijeru.
– Radim ovde, znam ko je Dragiša. On je radio ovde, ali to je bilo davno. Bila su to srećna vremena, sad čujem da je general u Beogradu. Od devedesetih godina ne živi ovde. Nekad je u stanici bila okačena njegova slika. Umeo je da kazni vozače, ja sam tad vozio traktor, pa mene nije dirao. Bio je pravičan, imao je i razumevanja za ljude – kaže starosedelac, Albanac koji radi u takozvanoj kosovskoj policiji.
Simić je završio Osnovnu školu “Aca Marović”, nakon koje je upisao srednju školu, pa fakultet.
Prošetali smo i do njegove rodne kuće, ali na tom mestu se sad nalaze zgrade i magacini.
Simke na Kosovu i Metohiji ima mnogo prijatelja, među njima je i ugledni ugostitelj Bata Nikolić.
– On je velika legenda naših prostora. Mi ga od milošte zovemo Simke. Veliki prijatelj, čovek za primer. Inače, porodica Simić je veoma poznata u Kosovu Polju i Prištini, a u familiji je bilo dosta intelektualaca: lekara, stomatologa, profesora. Dragiša je dugo bio komandir auto-puta i video se njegov rad i disciplina, veoma je napredovao. On je moj dobar drug. Moram da vam kažem da se Simke oženio vrlo mlad, sa devetnaest godina. Veoma vaspitana i dobra deca.Znam da je uspeo da ih iškoluje i dve ćerke je dao i deda je postao. Nije lako bilo napustiti ognjište sa četvoro male dece i otići gde nikog nemaš svog i decu izvesti na pravi put. Ostavio je lep utisak dok je ovde radio. Ima mnogo lepih reči od naših ljudi kojima je pomagao. Bio je pravi komšija, nije zaboravio stare prijatelje. Obično ljudi kad dođu na funkciju se promene, on se nije uobrazio – rekao nam je Nikolić.
