Savet EU usvojiće zaključke o proširenju 17. decembra
Srbija se ocenjuje kao spremna za Klaster 3, ali otvaranje će zavisiti od daljeg napretka u vladavini prava i odnosa sa Prištinom
Blic
Savet EU za opšte poslove usvojiće 17. decembra zaključke o proširenju, a kako se navodi u najnovijem nacrtu u koji je Tanjug imao uvid, kada je reč o Srbiji, Savet će prihvatiti procenu Evropske komisije da je spremna za Klaster 3, a da će pitanje njegovog otvaranja razmotriti na osnovu daljeg napretka, posebno u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom.
– Savet prihvata procenu Komisije da Srbija održava svoj nivo spremnosti za početna merila u Klasteru 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Savet će se vratiti na pitanje otvaranja Klastera 3 na osnovu značajnog daljeg napretka Srbije, posebno u skladu sa oblastima pomenutim u paragrafu 29 i u skladu sa pregovaračkim okvirom – navodi se u delu posvećenom Srbiji u ovom dokumentu.
U paragrafu 29 precizira se da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom nastaviti da određuje ukupan tempo pristupnih pregovora i pozdravlja ukupan napredak koji je postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima, pri čemu su otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja i dva poglavlja privremeno zatvorena.
Normalizacija odnosa Beograda i Prištine
U nacrtu se navodi i da Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i njegov implementacioni aneks moraju u potpunosti da se poštuju i primene “što je pre moguće bez preduslova”, kao i sve obaveze povezane sa EU, zajedno sa ostalim nerešenim obavezama postignutim u dijalogu, uz posredovanje EU.
Ističe se da to uključuje formiranje Zajednice srpskih opština na osnovu nacrta statuta koji je stranama predstavio posrednik EU.
Od Beograda se očekuje da pokrene priznavanje kosovskih dokumenata i simbola, a predviđeno je i da se status struktura i službi koje podržava Beograd reši u skladu sa sporazumima postignutim u dijalogu uz posredovanje EU i “prištinskim zakonima”.
Navodi se da je Savet uzeo u obzir poziv Beograda na učešće Srba na izborima na KiM i očekuje blagovremenu i brzu reintegraciju Srba, kako se navodi, “u skladu sa sporazumima iz dijaloga i uz puno poštovanje prištinskog pravnog okvira”.
Beograd i Priština pozivaju se da nastave stalne napore za deeskalaciju, uzdrže se od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle dovesti do tenzija i nasilja i izbegavaju retoriku koja izaziva podele.
Foto: artjazz / shutterstock
Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje
Takođe se osuđuju, kako se navodi, “nasilni akti” na KiM 29. maja 2023. i “nasilni napad na kosovsku policiju” 24. septembra 2023. na severu KiM i poručuje da nema opravdanja za nasilje. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci napada iz 2023. godine uhapse i “hitno privedu pravdi”.
Podseća se da su merila poglavlja 35 u pristupnim pregovorima Srbije izmenjena kako bi odražavala njene obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa.
Pozdravlja se to što je Srbija potvrdila integraciju u EU kao svoj strateški cilj, ali se navodi da je važno da Srbija pokaže snažnu političku volju i doslednost u sprovođenju reformi u vezi sa EU, kao i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU.
Savet ohrabruje Srbiju da pokaže više političke volje daljim ubrzavanjem reformi i postizanjem konkretnih i opipljivih rezultata o osnovama, posebno time što će nastaviti da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23. i 24. o vladavini prava.
Dobara pripremljenost za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, pozdravlja se dobar nivo pripremljenosti Srbije za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije i ohrabruje Srbija da nastavi sa naporima da unapredi svoje kapacitete da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim silama unutar Unije i da sprovede neophodne strukturne reforme.
– Savet takođe pozdravlja pojačanu saradnju Srbije sa EU, posebno strateško partnerstvo o održivim sirovinama – navodi se u dokumentu.
Srbija se pohvaljuje zbog njenog “značajnog doprinosa” upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU i naglašava potreba za daljim napretkom u procedurama za dobijanje azila i potpunom usklađivanju sa viznom politikom EU.
Pozdravlja se i to što je Srbija zadržala svoju posvećenost u nizu inicijativa za regionalnu saradnju i ohrabruje da dalje jača dobrosusedske odnose i doprinosi stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu.
Ističe se i značaj “smislene regionalne saradnje” u rešavanju ratnih zločina na nacionalnom nivou, preostalih slučajeva nestalih osoba i pune saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove i ocenjuje da “ne bi trebalo da postoji podrška osuđenim ratnim zločincima niti veličanju ili negiranju njihovih zločina”.
Foto: Dimitar Dilkoff/ AFP/ Profimedia, Shutterstock / Ringier
Usklađivanje stavova sa EU
Kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), ponavljaju se “snažna očekivanja” Saveta da Srbija pojača napore ka potpunom usklađivanju sa stavovima EU o ZSBP i restriktivnim merama, uključujući Rusiji i Belorusiji, kao “pitanje od najvećeg prioriteta”.
Istovremeno se pozdravlja humanitarna i druga pomoć Srbije Ukrajini i ohrabruje Srbija da nastavi dobru saradnju sa EU na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU.
U zaključcima se Srbija poziva da nastavi da posvećuje posebnu pažnju punom poštovanju osnovnih prava, izražava zabrinutost zbog, kako se tvrdi, nedostatka napretka u unapređenju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, a navodi se i da izborni proces zahteva opipljiva poboljšanja i dalje reforme, u kontekstu izveštaja OEBS/ODIHR-a.
Zaključci o proširenju Saveta EU za opšte poslove, pored Srbije, obuhvatiće i ostale partnere sa Zapadnog Balkana, kao i Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.
(Tanjug)
Blic