Rešetnjikov: Srbija je bratska i prijateljska zemlja Rusiji, postoji veliki potencijal za razvoj saradnje

“Srbija je bratska, prijateljska zemlja sa zajedničkom istorijom i gledamo Srbiju kao ekonomiju sa velikim kapacitetima, sa kompetencijama. Vi ste veoma stručni, veoma profesionalni u mašinogradnji, vi imate mnogo partnera”, rekao je Rešetnjikov u intervjuu za Tanjug na pitanje kako ocenjuje privrednu saradnju dve zemlje.

Kako je istakao, dosta pažnje će se pokloniti razvoju srednjeg i malog biznisa, razvoju odnosa u novim sektorima i naglasio da imamo projekte u sferi proizvodnje semenja, zajedničke projekte naših kompanija sa srpskim institutima.

“To želimo dalje da razvijamo. Takođe u sektoru IT, jer tu sada ima kod vas dosta naših IT stručnjaka, a mi smo zainteresovani da oni ostanu integrisani i dalje u našu ekonomiju. U sektoru mašinogradnje, robotike, o njima takođe govorimo, imamo dosta projekata u tim sferama i nama su potrebni tehnološki partneri, to možda bude interesantno i srpskom biznisu i koristim priliku da pozovem srpski biznis da se ne boji sankcija, nego da se rukovodi sopstvenim interesima”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, na ruskom tržištu može dobro da se zaradi, i da se izgrade globalne kompanije, jer se ne radi samo o ruskom biznisu, nego i o Evroazijskoj Uniji. 

Podseća da je ta zemlja potpisala puno sporazuma o slobodnoj trgovini, i kao primer naveo sporazum za Iranom ističući da je rusko tržište veliko.

“S obzirom na duhovnu i mentalnu bliskost naših naroda, za srpski biznis se otvaraju sada velike mogućnosti kod nas i sva pitanja logistika, plaćanja, svako pitanje ima svoje rešenje i niko ne može da zaustavi našu saradnju. Zato pozivam, dođite u našu zemlju, radimo zajedno, tražite ruske partnere, a njima će biti drago da rade sa srpskim partnerima i ja mislim da možemo da povećamo našu robnu razmenu”, rekao je Rešetnjikov.

Dodaje da dobre istorijske veze dve države mogu da se iskoriste danas za izgradnju temelja za sutra.

“Mi smo ovde naišli na veoma kompetentan, motivisan, profesionalan pristup i siguran sam da sve što zavisi od vlada dveju zemalja, sve će biti urađeno za razvoj naših veza”, rekao je ruski ministar ekonomije.

Na pitanje o saradnji u okviru Međuvladine srpsko-ruske komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, koja je nedavno obnovila rad, on naglašava da je za rusku stranu od izuzetnog značaja obnavljanje rada te komisije, jer je to stalni organ preko kojeg se razmenjuju mišljenja.

“Mi tu razmenjujemo informacije o situaciji, razumemo koji su problemi u bilateralnoj trgovini, u realizaciji zajedničkih projekata, u društvenim oblastima saradnje i pošto i srpska i ruska strana u okviru ove komisije rade, onda se brzo rešavaju različite pitanja koje se pojavljuju i zato je kod nas veoma važno da se posle trogodišnje pauze u novembru očekuje zasedanje ove Međuvladine komisije”, rekao je Rešetnjikov.

Prema njegovim rečima, Rusija se sprema za novo zasedanje te Komisije i on se nada da će na njemu i učestvovati i ljudi iz poslovnog sektora.

“Za nas je važno da razvijamo dalju trgovinsko-ekonomsku saradnju, iako govorimo u celini o tome šta se dešava. Imamo odlične pokazatelje robne razmene, ali je biznis sada suočen sa pritiskom sankcija, on to oseća, i zato se menjaju lanci u logistici, i veoma je važno da što pre završimo ovu fazu promena”, rekao je on.

Dodaje da je Rusija zainteresovana za izbalansiranu trgovinu sa Srbijom, da trenutno ima više i izvoza u Srbiju, u koju Rusija isporučuje gorivno-energetske resurse, pre svega gas, ali da je vrlo važno da i od Srbije doba proizvode, kako poljoprivredne, tako i iz oblasti mašinogradnje.

“Mi računamo da tokom rada međuvladine komisije, radimo na svim tim pitanjima. Ja sam već razgovarao sa ministrom Nenadom Popovićem, sa drugim ministrima u vladi Srbije”, rekao je Rešetnjikov.

Na pitanje kako se Rusija izborila sa svim ekonomskim i političkim izazovima poslednjih nekoliko godina on objašnjava da one nisu bile jednostavne, pre svega zbog koronavirusa, ali i zbog pritiska sankcija.

Ipak, naglašava, ruska ekonomija je pokazala otpornost na sve spoljne šokove i treba reći da je za 25 godina Rusija izgradila ekonomiju veoma efikasnu, orijentisanu na izvoz, otvorenu koja je ugrađena u trgovinske lance širom sveta i u kojoj je izvršena diverzifikacija.

“I sada ti procesi koji se odvijaju još više ubrzavaju razvoj ekonomije, pre svega onih privrednih grana koje su orijentisane na unutrašnje tržište. Stvar je u tome da kada su mnoge evropske, zapadne kompanije, napustile tržište Rusije, onda se ostala nepopunjena mesta i taj prostor se popunjava ruskim kompanjima, pre svega u sektoru potrošačke robe. Sad se pojavilo dosta naših lokalnih brendova, grade se nove fabrike, mi jačamo naš proizvodni potencijal. i vlada Ruske federacije, po zadatku predsednika Ruske federacije, mnogo pažnje poklanja stvaranju tehnološke agende, jača naš tehnološki potencijal, jer mi smo bili duboko ugrađeni u kooperaciju sa zapadnim partnerima i mnogo smo kupovali sa zapada”, rekao je Rešetnjikov.

Dodaje i da se po nalogu predsednika Rusije posebna pažnja poklanja  tehnološkoj agendi, odnosno stvaranju sopstvenih tehnologija, jer je Rusija dosta koristila zapadnu opremu.

“Mi smo bili sa njima u dubokoj kooperaciji, a sada negde menjamo naše partnere, to ne može sve uvek da se uradi unutar zemlje, Mi smo za razvoj međunarodne kooperacije, ali ključne tehnologije sada razvijamo mi. U mnogim smerovima je taj razvoj ubrzan i tu uočavamo dobar tempo rasta – 3,6 odsto prošle godine. Ove godine računamo na privredni rast od 3,9 odsto. Investicije preko 10 odsto. Dakle, u svim smerovima se trudimo da očuvamo dobar tempo razvoja, imamo veoma nisku stopu nezaposlenosti, postoji naravno deficit radnih resursa, ali to vodi samo ka rastu efektivnosti rada i zarada, plata”, rekao je on.

Upitan šta su donele sankcije ruskoj privredi, on kaže da je Rusija stabilna, da sa sigurnošću gleda budućnost i sve partnere poziva da aktivno sarađuju sa Rusijom, jer kako kaže, na ruskom tržištu sada postoje nepopunjena mesta.

“Taj prostor koji možete da zauzmete, to će biti aktuelno za narednih 10 godina, zato mi smo otvoreni. Pre svega, preorijentisan je izvoza u velikoj meri. Sada 85 odsto robne razmene imamo sa prijateljskim zemljama. Ranije su te brojke iznosile manje od 50 odsto. Dakle, došlo je do preorijentisanja našeg izvoza u isporukama, a ona roba, one proizvode koje mi proizvodimo i isporučujemo na strana tržišta, to nisu samo energetika, gas, to su i metali, crni obojeni metali, pšenica i široki spisak prehrambenih proizvoda, proizvodi obrade drveta, iz oblasti mašinogradnje, IT rešenja, to sve izaziva veliku potrošnju, mineralna đubriva, isto sve izaziva veliku potražnju. Sve je to traženo u svetu i mi smo samo priorijentisani na druga tržišta”, objasnio je Rešetnjikov.

Kaže da je bilo i izazova, poput dužih transportnih lanaca, ima problema oko plaćanja, ali i sva pitanja se rešavaju.

Kako je rekao praksa je pokazala da zemlje, kompanije, žele i da su spremne da sarađuju sa Rusijom, a da su ruski proizvodi konkurentni.

Upitan kako ocenjuje ekonomsku saradnju u okviru BRIKS-a on je rekao da to nije samo trgovinska, već da postaje i ekonomska zajednicka, jer su različite i zemlje i interesi.

“Svaka zemlja izgrađuje trgovinu prema sopstvenim interesima, ali istovremeno svi razumeju da treba da se izgrade i zajednički lanci stvaranja dodatne vrednosti u kooperaciji. Svi shvataju da treba da budu tehnološki nezavisni i spremni su zajedno da rade na razvoju tehnologija. Svi su zainteresovani da imaju poštenu trgovinu i u tom smislu su svi zainteresovani da se reformiše svetska trgovinska organizacija i da se prevaziđe blokada na rešavanju sporova u okviru STO, koju postavili SAD”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, zbog toga BRIKS predstavlja svet u kojem svi imaju mogućnosti za ekonomski razvoj i svi imaju izlaz na tržište.

“Ima pristup ka tržištu, tehnologijama, energentima i u tom smislu uz predsedavanje Ruske Federacije, našeg predsednika, tokom ove godine koja je bila veoma sadržajna, uspeli smo da napravimo veoma važan korak, deklaraciju, naravno to je vrh brega, ali ima još dosta dokumenta koji u raznim oblastima na kojima se radilo i koji su potpisani i ti rezultate su u deklaraciji. Ima zaista dosta pitanja i smerova. Klimatska agenda, novi razvoj je dobila tehnička saradnja, saradnja slobodnih ekonomskih zona, startupa, razvoja tehnologije, elektronske trgovine, pitanja finansiranja, i jedna od ključnih tema je stvaranje investucionih platformi što će dati mogućnost svim zemljama za dodatne resurse za investicije i slobodu u vođenju trgovine, znači slobodnu trgovinu”, rekao je Rešetnjikov.

Kako je istakao, predložena su mnoga rešenja i računa se na to da na sledećoj fazi kolege to nastave. U okviru BRIKSA postoji raspoloženje da se realno razgovara o svemu i pronalaze se rešenja od strane svih. 

“Naravno, uvek ima raznih mišljenja, neko je sva više skeptičan, sve uzima, neko ne, ali ovde je postojala zajednička želja da se postignu kompromisi i da se pronađu rešenja za sva pitanja i mi smo zahvalni našim partnerima u Briksu, jer smo na radnom nivou uspeli sve da uradimo i svakako smo zahvalni liderima našeg zemalja koji su usmeravali naš rad i davali dodatni impuls tom radu”, rekao je on.

Ističe da je Osnovni zadatak BRIKSA da zaista dovede do pravednog sveta sa mogućnostima za sve i zato je tako široka agenda. 

Govoreći o stranim kompanijama koje su napustile rusko tržište prethodnih godina, Rešetnjikov kaže da je Rusija prethodnu deceniju izgradila moćnu ekonomiju, pokrenula je nove tehnologije, dosta ulagala i ulaže i dalje u obrazovanje u naše univerzitete, u stručne, srednje i više škole i da zbog toga imaju zaista kvalifikovan, motivisan, profesionalan kadar.

“Stvorili smo nove sektore, pre svega IT, telekom sektor, telekomunikacije. Obnovili smo u znatnoj meri mašinogradnju. Ja stalno posećujem razne fabrike. To treba da vidite kakva imamo preduzeća. Dakle, odlazak zapadnih kompanija formirao je, u stvari oslobodio je prostor koji su prilično brzo popunili ruski proizvodi, naravno ne svuda, negde su prisutni kineski proizvodi, ali sa našim kineskim partnerima mi sada razgovaramo o tome da se stvore zajednički lanci stvaranja dodatne vrednosti”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, sa odlaskom zapadnih kompanija, kada je Rusija bila prinuđena da da neke segmente na upravljanje ruskim kompanijama, otkrili su da je u nizu sektora bila prevelika dodatna vrednost koja je odlazila zapadnom, preko raznih vrsta plaćanja. 

“I videli smo da je niz kompanija, niz sektora eksploatisao, koristio rusko tržište, a pritom nije ulagao u razvoj tehnologije, u osoblje, i vidimo da se i ruski i kineski biznis i drugi partneri koji ulaze iz drugih zemalja ponašaju sada pravednije, više investiraju, više razvijaju i to je ono iskustvo na koje svi treba da obrate pažnju”, rekao je on.

Na pitanje da li je tačno da se mnoge kompanije koje su napustile rusko tržište raspituju na koji način mogu ponovo da se vrate, i koje su to kompanije, Rešetnjikov kaže da ne može to da komentariše, ali da prate sve.

“Te odluke su često donete uprkos željama menedžmenta kompanije, vlasnika kompanije koji su jako dobro zarađivali na ruskom tržištu. To su politički motivisane odluke. A kad prođe ta politička motivacija, mislim da će mnoge kompanije poželeti da se vrate na rusko tržište. Mi ne zatvaramo vrata ni pred kim, mi ostajemo otvorena ekonomija. Kod nas se brani pravo svojine, mi ostajemo konkurentna ekonomija, tržišna ekonomija i to je naš principijelni odgovor na spoljni pritisak, to je principijelni stav našeg predsednika, on kaže mi ostajemo otvorena ekonomija gde su zaštićena prava svojine”, rekao je Rešetnjikov.

Dodaje da je to odgovor na spoljni pritisak i principijelni stav ruskog predsednika koji kaže da treba dati unutar zemlje više slobode preduzetnicima, da budu zaštićena vlasnička prava i da podržava ruski biznis.

“Ostajemo otvorena, integrisana ekonomija i na tome ćemo dalje graditi našu ekonomsku politiku koja je ovih godina pokazala svoju efikasnost. I što je takođe važno isteći, mi imamo makroekonomsku stabilnost. Mi imamo, akumulirali smo rezerve koje su u dobrom stanju. Da, neko vreme smo imali budžet sa deficitom. Sada formiramo budžet sa nultim deficitom i mi smo izvršili određene reforme u poreskom sistemu. Aktivno se borimo sa inflacijom. Za sada ostaje malo veća inflacija nego što bismo želeli, ali se smanjuje. Sa nultim početnim deficitom mi smo izvršili reforme poreskog sistema. Naša centralna banka se aktivno bori sa inflacijom. Inflacija se smanjuje, ona još uvek veća onog nivoa koji bi bio poželjen za nas, ali se smanjuje i pre svega za račun ekonomije ponuda, dakle više robe dolazi na tržište, biznis investira”, rekao je on.

Naglasio je da Rusija ima veliku otpornost i makroekonomsku i strukturnu, zato što je stvorila velike ekonomske potencijele, a pre svega ljude koji su motivisani, profesionalni i spremni da rade.