REŠENA VEČITA DILEMA! Evo gde se u crkvi pale sveće za žive, a gde za mrtve – JEDVU STVAR nikako ne treba raditi sa njima

Pre nego da u crkvi zapalimo sveću, potrebno je da se prekrstimo, celivamo je i namenimo za koga je palimo, savetuje Slobodan Nikolić, hroničar i kolekcionar iz Kruševca

Sveću namenjujemo rečima i to za žive “Ovu sveću za zdravlje i spasenje moga brata, Gospode,pomiluj i spasi“ ili za mrtve „Ovu sveću za pokoj duše moga oca…”. Sveće se nikada ne pale za Gospoda, Presvetu Bogorodicu i svetitelje, kako je to negde potpuno pogrešan običaj.

Trenutak paljenja sveće takođe je vrlo važan.

– Najbolje je sveće paliti pre ili posle bogosluženja,da se hodanjem kroz hram ne bi ometala služba i pažnja vernika -navodi Slobodan Nikolić u priređenom priručniku “Pravoslavne pouke” – Ako se na bogosluženje zakasni, treba sačekati da se ono završi,a nikako paliti dok ono traje. Posebno je velika greška to učiniti u hramovima gde su svečnjaici napred, ispred Carskih dveri.Taj prostor je rezervisan samo za sveštenoslužitelje.

Često vernici pitaju gde se pale sveće za “žive”,a gde za “mrtve”. To pitanje Crkva je odredila rečima „Svi su živi i svi su jedno u Hristu Isusu“. To znači da nema razlike gde ćemo paliti sveće za zdravlje i spasenje,a gde za upokojene, jer nema mrtvih u Gospodu.

– Uobičajeno je i to nije pogrešna praksa, da se na gornjim čiracima pali za zdravlje i spasenje bližnjih, a na onim donjim, za pokoj duša-objašnjava Nikolić.

Preporuka je da se uzimaju sveće od od čistog voska. Bolje je upaliti jednu voštanicu za sve, nego više parafinskih sveća za svakog za koja se molimo.

Izvor: srbijadanas.rs