Region Danas
Tokom tog puta uvek se vodio mudrošću koju je izrekao Sun Cu “Pobediće samo onaj koji zna kada treba da se bori, a kada ne treba.“
Putin je dobro znao kada je trenutak za borbu, a kada nije. Rat u Ukrajini je mogao da počne još 2014. i završio bi se trenutnom pobedom Rusije, ali i njenim konačnim porazom. Mnogi ne shvataju da je Rusije započela rat baš onda kada je htela i odlučila da ga započne i da je sve to deo Putinove partije šaha koju verovatno igra još od pada Sovjetskog Saveza.
Složenost geopolitičke situacije u svetu
Rusija se danas suočava sa jednim od najizazovnijih perioda u svojoj savremenoj istoriji. Na geopolitičkoj tabli deluje kao izolovani akter, suočen sa kolektivnim Zapadom koji je u potpunosti mobilisan protiv njenih interesa.
Dublji pogled na strategije koje Moskva primenjuje otkriva promišljen pristup koji se ne oslanja samo na trenutne pobede, već na oblikovanje dugoročnog globalnog balansa moći.
Ukrajinski front je ključni poligon sukoba
Na ukrajinskom bojnom polju, Rusija se nalazi u direktnoj konfrontaciji s kolektivnim Zapadom, koji Ukrajini pruža finansijsku, vojnu i političku podršku bez presedana. Ipak, ova situacija nije samo vojna; ona je egzistencijalna za Rusiju, jer se tiče njenog suvereniteta i mesta u svetskom poretku.
Zapadne zemlje mogu sagledavati ukrajinski sukob kao priliku za iscrpljivanje ruskih resursa, ali Rusija, oslanjajući se na svoju široku stratešku dubinu, vodi borbu na više nivoa. Pored neposrednih vojnih operacija, Moskva gradi alternativne ekonomske tokove kroz čvršće veze sa zemljama kao što su Kina, Indija i Iran. Sankcije Zapada su svakako izazov, ali i prilika za unutrašnju transformaciju ruske ekonomije i povećanje samodovoljnosti.
Korejsko poluostrvo je potencijalna nova linija eskalacije
Pored sukoba u Ukrajini, Moskva mora ostati na oprezu zbog moguće eskalacije na Korejskom poluostrvu. Ovaj region nosi ogroman potencijal za destabilizaciju šireg azijsko-pacifičkog prostora, gde se interesi SAD, Kine, i Rusije prepliću. Postoji velika mogućnost da Amerika pokuša da iskoristi to kao još jednog pijuna kojim bi destabilizovala Kinu, ali i uvukla Rusiju u još jedan rat.
Rusija je do sada uspela da održi pragmatične odnose sa Severnom Korejom, koristeći ovu kartu kao deo svoje šire strategije odvraćanja Zapada. Ipak, važno je da Moskva izbegne prekomernu uključenost koja bi mogla dodatno iscrpiti njene resurse.
Da li je Sirija izdaja, povlačenje ili redefinisanje strategije?
Situacija u Siriji predstavlja još jedan sloj ruskog strateškog angažovanja. Iako je Moskva bila ključni saveznik Damaska tokom najtežih godina rata, trenutno stanje na terenu ukazuje na ograničene koristi od daljeg intenzivnog angažovanja. Sirijska ekonomija je u ruševinama, upravljanje je fragmentisano, a sama sirijska vojska je bacila oružje i omogućila da pripadnici tzv. Sirijske slobodne armije i terorističke organizacije Hajat Tahrir al Šam preuzmu kontrolu nad većinom teritorije.
U ovom trenutku Sirija je u stanju “kontrolisanog” haosa gde Turska defakto drži nekih osam do devet hiljada kvadratnih kilometara Sirije, Izrael je proširio teritoriju pod sopstvenom kontrolom na više od 500 kvadratnih kilometara bez ikakvog otpora i došao na manje od 40 kilometara od Damaska, a kurdske Sirijske demokratske snage uz pomoć Amerikanaca odbijaju napade SSA i HTS.
Za to vreme je Izrael u nezapamćenim vazdušnim napadima uništio kompletnu PVO, avijaciju, tenkove, brodove i artiljerijske jedinice koje su nekada pripadale Asadovoj Sirijskoj arapskoj armiji. Po tvrdnjama IDF to je urađeno da se spreči da da moćna tehnika padne u ruke terorista i iskoristi za napad na Izrael.
Za sada se sve strane suzdržavaju od napada na ruske vojne baze, vazdušnu bazu Hmejmim u pokrajini Latakiji i pomorsku bazu u Tartusu. Zapravo, čak je i trenutna prelazna vlada, sastavljena od proturskih snaga i terorista HTS garantovala da neće biti napada na njih i da ostaju na teritoriji Sirije.
Ovakva situacija zahteva redefiniciju ruskog pristupa. U skladu sa šahovskom analogijom, povlačenje iz nekih pozicija ne mora značiti poraz, već priliku za uštedu resursa i preusmeravanje energije ka prioritetnijim regionima. Rusija u Siriji može zadržati strateške tačke, poput ove dve baze, dok izbegava iscrpljujuću ulogu neposrednog vojno-političkog pokrovitelja i učesnika u sukobu.
To je dobro primetio i Aleksandar Dugin kada je rekao kako je Erdogan izdao Rusiju ali je upao u zamku. Sada će, po svemu sudeći, Turska morati maksimalno vojno i ekonomski da se angažuje kako ni održala kakav-takav mir u Siriji.
Dugoročna vizija Rusije je novi svetski poredak
Zapadni pristup krizama naginje ka kratkoročnim pobedama i propagandnim uspesima, ali ruska strategija se oslanja na dugoročno planiranje. Ključni fokus Moskve je obezbeđivanje vodećeg mesta u novom multipolarnom svetskom poretku koji se sve jasnije formira.
Povezivanje sa partnerima, kao što su zemlje BRICS-a, stvaranje alternativnih finansijskih instrumenata poput dedolarizacije i jačanje unutrašnje kohezije su samo neki od koraka u tom pravcu. Rusija igra na kartu izdržljivosti, koristeći svoje resurse i strateške prednosti kako bi preživela trenutne pritiske i izašla jača i vojno spremnija za potencijalni budući sukob.
Realnost je takva da trenutno ne postoji moćnija i uvežbanija vojna sila na planeti od ruske vojske. Od 1945. godine, osim ruske vojske nije bilo druge koja se oprobala i proverila u ozbiljnom ratu protiv regularne i snažne vojne sile neke druge države. U ovom slučaju to bi bile Oružane snage Ukrajine, za koje, sa punim pravom tvrde da su druga najjača vojna sila u NATO, mada tehnički nisu u NATO. Rusija je uspela da da nanese ozbiljan poraz vojnoj sili koja je obučavana, trenirana i opremana od strane NATO najboljim oružjem koje taj savez ima.
Putinova šahovska partija je daleko od završene
Proglasiti poraz Rusije zbog Sirije značilo bi nerazumevanje suštine strategije. Radi se o geopolitičkoj partiji šaha u kojoj žrtvovanje figura ne označava kraj igre, već promišljene poteze koji obezbeđuju ključne pozicije za budućnost.
Ukrajina, Sirija, Bliski istok i Azija samo su delovi veće slagalice. Ključna stvar nije trenutni ishod pojedinačnih konflikata, već dugoročna pobeda Rusije. Na kraju, cilj Moskve nije trenutna dominacija, već stabilan, multipolarni svet u kojem će Rusija moći da zaštiti sopstvene interese.
Putinova šahovska partija je daleko od kraja i to nije samo njegova partija već partija koju igra kompletna ruska elita.
