Region Danas
Naši ljudi koji su godinama radili u inostranstvu i zaradili deviznu penziju često imaju poteškoća kada to treba i zvanično da potvrde. Samim tim, ne mogu da dobiju domaće zdravstveno osiguranje i da se leče u državnim zdravstvenim ustanovama, zbog čega se upuštaju u pravu pravnu borbu.
Sa ovim problemom se susreću mnogi, ali posle plaćanja advokata i silne birokratije ipak uspeju da dođu do zdravstvenog osiguranja i leče se u matičnoj zemlji.
Preko 250.000 hiljada deviznih penzionera u Srbiji
Prema nekim pretpostavkama, u Srbiji živi više od 250.000 deviznih penzionera. Srbija ima sklopljenje međunarodne ugovore o socijalnom osiguranju sa 31 zemljom. Naši ljudi rade širom dijaspore, a najviše svakako u Nemačkoj i Austriji. Pored toga, tu su i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Švajcarska, Francuska, Švedska, Amerika, ali i Panama, Kvebek i Australija.
Ostvarivanje prava na penziju se razlikuje u svakoj državi, a ta procedura može da traje i duže od godinu dana:
– Najkraće se čeka dokumentacija iz Nemačke i Austrije, dok se iz Francuske, a naročito iz Italije, čeka i više od godinu dana. Sa zemljama sa kojima Srbija ima međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju predviđeni su formulari koje fondovi dveju zemalja međusobno razmene. Agencije ih prevode, a ovaj posao nekada bude detektivski, kada treba dokazati da je klijent proveo godine radeći, iako za to nema nijedan papir – otkriva jedan sagovornik.
Plaćao jedan dan u bolnici 100 evra
Dokumentaciju najteže prikupljaju oni koji su sedamdestih godina radili u Nemačkoj. Tada je evidencija loše vođena i ljudi su ostajali bez nekoliko godina staža jer nisu propisno upisane u radnu knjižicu. O tome svedoči i slučaj Milenka Ž. (71) iz Požarevca. On ima višegodišnje radno iskustvo u Nemačkoj i prijavljen je u toj zemlji, ali se vratio u svoje rodno selo kraj Požarevca. Nije na vreme preneo dokumente, pa je ovde morao da plati sve troškove lečenja povrede kuka.
– Jedan bolnički dan koštao me oko 100 evra, a da ne nabrajam koliko novca je otišlo na preglede, snimanja i ostalo, jer na vreme nisam pribavio dokumenta. Zato sam uz pomoć agencije rešio prenos dokumentacije, pa sam mogao kasnije da se lečim o trošku našeg fonda – kaže Milenko.
Nova kartica za bankomat čeka se 3 meseca
Kada bankomat proguta karticu svima nastaju problemi, a naročito deviznim penzionerima jer oni novu čekaju i po nekoliko meseci.
Ukoliko devizni penzioner nema račun u filijali u Srbiji, a bankomat proguta karticu kojom podiže penziju u nekoj od banaka, onda mora da sačeka da agencija reši svu papirologiju sa zemljom u kojoj je radio. Ponekad se banci u inostranstvu šalje molba da pojedinačnim nalogom prebaci klijentu manju svotu novca, jer se na novu karticu ponekad čeka i tri meseca.
Izvor: kurir.rs/blic.rs
