Poslanici prištinske skupštine pokrenuli su inicijativu za pitanje članstva Kosova u Savetu Evrope
Analitičari kažu da je momentum izgubljen, a prilika za članstvo zavisi od geopolitičkih kalkulacija vodećih evropskih država
Poslanici kosovske skupštine pokrenuli su krajem septembra novu inicijativu da se pitanje članstva Kosova nađe na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope (SE) u maju sledeće godine. Njima optimizma ne manjka ali je izgleda bez pokrića jer su, kako analitičari ukazuju, male šanse za to jer nisu ispili osnovni uslov – formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
Takve prognoze za “Blic” daje Ognjen Gogić, politikolog.
Blic preporučuje
– Do maja ima previše vremena da bi se sada mogla dati procena da li će se prijem Kosova u članstvo Saveta Evrope tada naći na dnevnom redu Komiteta ministara. Do marta ove godine nije delovalo da bi se Kosovo već na proleće moglo naći na pragu članstva pa se to dogodilo. Jedino što se sa verovatnoćom može prognozirati jeste da Komitet ministara neće tokom jeseni vanredno razmatrati prijem Kosova kako su se u Prištini nadali. Kosovo nije ispunilo glavni uslov koji se odnosi na upućivanje nacrta statuta ZSO na razmatranje Ustavnom sudu – ocenjuje Gogić.
“Pekidž dil” na pomolu?
Sa njim je saglasna Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije pri OEBS-u, koja smatra da ne postoji velika mogućnost da se pitanje Kosova nađe na dnevnom redu Komiteta ministara. Ona međutim to ne isključuje, imajući u vidu na koji je način Priština “omogućila” protok srpske robe, a na zahtev Nemačke, i kaže da ne bi bila iznenađena ako bi Kosovu bio olakšan put do Saveta Evrope.
– Ne bi me iznenadilo da se možda radi na nečemu što se u diplomatiji zove “pekidž dil”, šta sve Priština treba dodatno da ispuni a da se zauzvrat to pitanje nađe na dnevnom redu. Ali, ako se nađe na dnevnom redu ne znači da se automatski i rešava – rekla je ona za “Kosovo onlajn”.
Pročitajte još
Inicijativa o Kosovu u SE podneta je tokom jesenjeg zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), održanom krajem septembra. Da bi se uopšte našlo na dnevnom redu postavljena su dva uslova:
- Vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani, koji je prištinska vlada ispunila
- Formiranje Zajednice srpskih opština, što se nije dogodilo ni posle više od decenije
Da to nije zaboravljeno stavio je do znanja Manuel Saracin, izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan, kada je nedavno u Prištini poručio da Kosovo ne treba da čeka da nemačka država obavi njen diplomatski posao, dodajući da je od svojih partnera zatražio da podrže Kosovo za članstvo u Savetu Evrope.
“Taj voz je prošao”
Gogić kaže da mu se zbog svega toga čini da je “momentum za prijem Kosova generalno izgubljen”.
– Teško će povratiti spremnost koja je u Evropi proletos postojala da se Kosovo primi. Ta prilika je prošla i verovatno se članstvo Kosova za neko vreme neće vraćati na dnevni red. To pitanje je izazvalo podele u Evropi jer su mnogo evropske države, poput Španije, Italije i Ukrajine prema tome pokazale ozbiljne rezerve. Ipak, to će prvenstveno zavisiti od geopolitičkih kalkulacija vodećih evropskih država – kaže on..
Male šanse za to daju i u Prištini. Analitičar Artan Muhadžiri decidno kaže da nije moguće da Kosovo postane deo Saveta Evrope, a da nacrt ZSO ne pošalje Ustavnom sudu na razmatranje.
– Sramotno je što je takva prilika propuštena, jer je potrebno da mnogi faktori budu u harmoniji da bi se dobilo članstvo u tako važnoj instituciji. Mislim da će i sledeći put biti isti proces, da će se od Kosova tražiti da pošalje Nacrt Asocijacije Ustavnom sudu. Bez tog koraka neće biti uspeha, biće trošenje energije ako Vlada Kosova želi članstvo, a da ne ispuni obaveze iz dijaloga. Tako da, za birače na Kosovu to su dobre reči, ali u praktičnom smislu, nemoguće je da Kosovo dobije članstvo u SE bez ispunjavanja kriterijuma koje su postavili donosioci odluka – kazao je za “Kosovo onlajn” Muhadžiri.
Svi pokušaji Kosova
Parlamentarna skupština Saveta Evrope podržala je 16. aprila izveštaj Dore Bakojani u kojem se preporučuje članstvo Kosova u ovoj organizaciji.
Kosovo je ipak “dobilo rampu”, jer se njegovo članstvo nije našlo na sastanku Komiteta ministara 16. i 17. maja.
Najveće protivnice bile su Francuska, koja je ostala pri stavu da Priština mora prvo da napravi značajniji iskorak ka formiranju ZSO pre ulaska u Savet Evrope. Na istoj liniji bila je i Mađarska, iako su obe priznale Kosovo. To su javno, saopštenjem, ukazale Francuska, Nemačka i Italija, poručivši da je vreme da “Vlada Kosova ubedi države članice Saveta Evrope da zaslužuje prijem u tu međunarodnu organizaciju, preduzimajući konkretne korake ka stvaranju ZSO”.
Kosovo je 12. maja 2022. zvanično podnelo zahtev za punopravno članstvo u Savetu Evrope. Ali su u januaru 2023. SAD i tri članice EU zatražile su od više zemalja članica Saveta Evrope da se pitanje učlanjenja Kosova u ovu organizaciju ne stavlja na dnevni red Komiteta ministara Saveta Evrope sve dok Priština ne pokaže konstruktivnost po pitanju Zajednice srpskih opština.
Blic