Region Danas
Virus gripa, koji je u ovoj sezoni potvrđen već u 6 okruga u Srbiji, prošle godine je prvi put od izbijanja epidemije korona virusa, preuzeo vođstvo nad COVID-19. Stručnjaci kažu da se i ove godine očekuje udruženi udar dva virusa, takozvana flurona.
Virus gripa je, nakon prvog slučaja 8. oktobra u Kragujevcu, potvrđen prošle nedelje i u Beogradu, i još četiri okruga u Srbiji:
- u Srednjebanatskom
- Južnobačkom
- Južnobanatskom
- Severnobanatskom okrugu.
Do sada je u cirkulaciji dijagnostikovano tri tipa virusa gripa:
- tip A (N1pdm09)
- A netipizirani
- tip B.
Virus gripa je još prošle godine bio dominantniji u odnosu na COVID 19, i to je prvi put za poslednjih 4 godine, otkako se pojavila epidemija korona virusa.
Poređenja radi, 2020. kada je i počela u Srbiji epidemija korona virusa u našoj zemlji je bilo 54.105 obolelih od gripa, a od korona virusa 212.339. Prošle, 2023. godine, od gripa je obolelo 324.939 osoba, a od COVID-19 113.776.
Broj obolelih od gripa i COVID-19 po godinama
- Godina 2019. – 41.072 obolelih od gripa; 0 obolelih od COVID-19
- Godine 2020. – 54.105 obolelih od gripa; 212.339 obolelih od COVID-19
- Godine 2021. – 321.386 obolelih od gripa; 684.364 obolelih od COVID-19
- Godine 2022. – 355.865 obolelih od gripa; 793.690 obolelih od COVID-19
- Godine 2023. – 324.939 obolelih od gripa; 113.776 obolelih od COVID-19
U Srbiji je u u 2023. godini prijavljeno ukupno 120.550 obolelih i 882 preminulih od zaraznih bolesti, što je malo niže u odnosu na 2022. usled smanjenja broja obolelih od COVID-19.
– Udeo zarazne bolesti COVID-19 u ukupnom obolevanju iznosio je 94,29 odsto, što je za 5,19 procenata manje nego prethodne godine. U cirkulaciji su i dalje bile omikron subvarijante SARS-CoV-2, a kliničke manifestacije bolesti su uglavnom bile blage do srednje teške – navodi se u Godišnjem izveštaju o zaraznim bolestima za 2023. godinu Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Sezonski grip je akutna respiratorna infekcija uzrokovana virusima influence koji cirkulišu u svim delovima sveta. Postoje četiri tipa sezonskog virusa gripa, i to tip: A, B, C i D.
Simptomi gripa
Simptomi gripa se obično javljaju iznenada. Ljudi koji imaju grip često osećaju neke ili sve od ovih znakova i simptoma:
- temperaturu ili osećaj groznice
- kašalj
- upaljeno grlo
- curenje ili začepljenje nosa
- bolove u mišićima ili telu
- glavobolju
- umor
- neki ljudi mogu da povraćaju i imaju dijareju, što je češće kod dece nego kod odraslih.
Kašalj može biti jak i može trajati dve nedelje ili više.
– Važno je napomenuti da sve obolele osobe sa gripom nemaju temperaturu – navode stručnjaci “Batuta”.
Simptomi počinju 1. do 4. dana nakon infekcije i obično traju oko nedelju dana. Prenosi se putem sitnih kapljica, ali je moguć i indirektni prenos putem zaraženih ruku i predmeta.
Grip je virusno oboljenje velikog epidemijskog potencijala koje se u retkim određenim vremenskim intervalima (10 do 40 godina) pojavljuje u pandemijskom obliku. Pojava virusa gripa tip A (H1N1) u 2009. godini pokazala je nepredvidivost pandemije influence.
Grip može da izazove blage do teške forme bolesti, a ponekada može dovesti i do smrtnog ishoda. Većina ljudi se, istine radi, oporavi bez lečenja.
Jedan tip gripa dominantan 13 godinama
Inače, od 2009. godine, dakle u poslednjih 15 godina, tip A(H1) i njegove podvarijante, koji je i ove godine potvrđen u Srbiji, skoro svake godine prožima naše stanovništvo u sezoni gripa. Radi se o tipu A(H1) kojeg nije bilo u samo dve sezone.
- Prisutni tipovi virusa gripa od 2009. do 2022. godine
- Godina 2009 – A(H1)v
- Godina 2010 – A(H1)v
- Godina 2011 – A(H1)v
- Godina 2012 – A(H3)
- Godina 2013 – B и А (H1 pdm09)
- Godina 2014 – A (H3)
- Godina 2015 – B, А (H3) и А (H1) pdm09
- Godina 2016 – А (H1) pdm09, B, А (H3)
- Godina 2017 – А (H3), B и А (H1) pdm09
- Godina 2018 – А (H1) pdm09, B и А (H3)
- Godina 2019 – А (H1) pdm09, B и А (H3
- Godina 2020 – А (H1) pdm09, B и А (H3)
- Godina 2021 – А (H1) pdm09 и А (H3)
- Godina 2022 – А (H1) pdm09, А (H3) и B
- Godina 2023 – А (H1) pdm09, А (H3) и B
Flurona se očekuje i ove godine
S obzirom na to da COVID-19 još ima u Srbiji, i ove godine se može očekivati flurona, udružena istovremena infekcije i gripom i koronom u Srbiji se može očekivati i u ovoj sezoni virusa.
Flurona je, inače, kolokvijalni naziv za istovremenu infekciju korona virusom i gripom, a pored njih, kako je za “Blic zdravlje” objasnila nedavno doktor Slavica Maris, načelnik Jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, mogu se javiti i druge udružene infekcije.
– I prošle godine registrovali smo na teritoriju Beograda udružene infekcije gripa i korone. Prošle godine sedam takvih slučaja je zabeleženo, a od početka ove godine tri u Beogradu. S tim u vezi, i u narednom periodu, odnosno u predstojećoj sezoni nadzora nad gripom 2024-2025., možemo očekivati pojavu ovih udruženih infekcija. Ne samo gripa sa korona virusom, već i drugih respiratornih virusa – kaže dr Slavica Maris za “Blic zdravlje”
Koga pogađa flurona
Dr Maris kaže da podaci o registrovanim slučajevima flurone tokom dve godine pokazuju da nema pravila koga će zadesiti udružena infekcija, ali da se očekuje da je češća kod oslaba s oslabljenim imunitetom.
– Imali smo registrovane slučajeve i među studentima i među osobama koje imaju oslabljen imunitet – kod starijih od 60 godina ili osoba koje imaju neko hronično oboljenje, koje uzrokuje pad imuniteta. Ali, bilo je registrovanih slučajeva i među decom – navodi sagovornica “Blic zdravlja”.
Svaka udružena infekcija, pa tako i flurona, nosi rizik da dođe do zdravstvenih komplikacija. Dosadašnji oboleli kod kojih je dokazana koinfekcija, na sreću, nisu imali teže zdravstvene probleme.
– Svaka infekcija nosi rizik za pooštrenu i ozbiljniju kliničku sliku, i teži je oporavak. Svaka infekcija dovodi do pada imuniteta, i samim tim otvara vrata za neku drugu infekciju, nebitno da li je virusna ili bakterijska, a ako postoje udružene infekcije, veći je rizik za neku komplikaciju i očekuje se teža klinička slika – objasnila je dr Maris ranije za “Blic zdravlje”.
Vakcina protiv gripa je najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa. Vakcinacija protiv gripa se sprovodi u cilju redukovanja obolevanja i umiranja, kao i redukovanja prenošenja virusa gripa u porodici, kolektivu i populaciji.
Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2 do 3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6 do 12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba za vakcinacijom svake godine.
Srbija Danas/Blic
